Ovaj praznik nije zamišljen kao simbolična proslava ženstvenosti, već kao politički dan mobilizacije i solidarnosti.

Međunarodni dan žena danas se najčešće obeležava cvećem, poklonima i prigodnim čestitkama za „dame“ i „lepši pol“. Izlozi nude popuste, restorani organizuju posebne večere, a kulturne institucije priređuju programe posvećene „lepoti i snazi žene“.

Iza ove komercijalne slike, međutim, često se zaboravlja da je Osmi mart nastao kao radnički i socijalistički praznik borbe za politička, ekonomska i društvena prava žena. Istorijsko značenje ovog dana odnosi se na štrajkove, solidarnost i klasnu borbu, a danas sve češće ustupa mesto marketingu i potrošnji.

Ideja o međunarodnom danu posvećenom borbi za prava žena usvojena je na II međunarodnoj konferenciji socijalistkinja u Kopenhagenu 1910. godine. Na predlog nemačke socijalistkinje Klare Cetkin više od 100 delegatkinja iz 17 zemalja dogovorile su se da ustanove dan posvećen borbi za opšta politička i socijalna prava žena. Ciljevi su bili jasni: borba za pravo glasa, jednake uslove rada i zarade, pravo na obrazovanje, ali i borba za mir, protiv nasilja i fašizma. Ovaj praznik nije zamišljen kao simbolična proslava ženstvenosti, već kao politički dan mobilizacije i solidarnosti.

Inspiracija za njegovo uvođenje dolazila je iz konkretnih radničkih borbi. Početkom dvadesetog veka hiljade radnica tekstilne industrije protestovale su protiv eksploatacije i nehumanih radnih uslova.

Jedan od najpoznatijih događaja bio je štrajk oko 20.000 radnica u Njujorku 1909. godine, poznat po paroli „Hleb i ruže!“, kojom su žene zahtevale i dostojanstven život i ekonomsku sigurnost.

U širenju ideje o Međunarodnom danu žena značajnu ulogu imale su socijalistkinje poput Klara Cetkin i Roza Luksemburg, koje su feminističku borbu povezivale sa širim radničkim pokretom.

Na međunarodnom planu, važnu ulogu u institucionalizaciji praznika imala je revolucionarka Aleksandra Kolontaj, koja je nakon Oktobarske revolucija doprinela tome da Međunarodni dan žena postane državni praznik u Sovjetskom Savezu.

Ove ideje brzo su se širile i u regionu.

Osmi mart prvi put je obeležen u Beogradu 1914. godine, a tokom socijalističkog perioda dobio je masovni karakter.

Posle Drugog svetskog rata, uz snažan uticaj Antifašističkog fronta žena, praznik je bio povezan sa idejom društvene jednakosti i aktivnog učešća žena u izgradnji novog društva. Proslave su uključivale političke referate o položaju žena, kulturne programe i kolektivna okupljanja, dok su crveni karanfili i ruže simbolizovali radničku borbu i solidarnost. 

Sa raspadom Jugoslavije i prelaskom na tržišnu ekonomiju početkom devedesetih, Osmi mart u Srbiji doživljava značajnu transformaciju. Praznik se sve češće svodi na „Dan žena“, dok njegov međunarodni i politički karakter bledi. U javnom prostoru nestaju politički govori i podsećanja na istorijske borbe, a naglasak se premešta na simbolične gestove: cveće, čokolade, večere i prigodne kulturne programe namenjene „damama“.

Primer savremenog pristupa Osmom martu mogu biti koncerti ili kulturni događaji koji se predstavljaju kao „poklon damama“. Takvi programi često slave „eleganciju“, „gracioznost“ ili „lepotu žene“, reprodukujući tradicionalnu sliku žene kao objekta pažnje i galantnosti.

Ono što pritom izostaje jeste kritika stvarnih društvenih nejednakosti: razlike u platama, nesigurnih radnih uslova, neplaćenog kućnog rada ili nasilja nad ženama. Na taj način kapitalizam uspeva da preuzme simboliku praznika i pretvori ga u potrošački ritual.

Ipak, ženske organizacije i aktivistkinje danas pokušavaju da vrate političku dimenziju ovom datumu. Marševi i protesti širom regiona podsećaju na to da je Osmi mart nastao iz radničke borbe i međunarodne solidarnosti.

Parole poput „Bez nas sve(t) staje – radnice, seljanke, studentkinje!“ podsećaju da pitanje rodne ravnopravnosti ne može biti odvojeno od pitanja rada, ekonomije i društvene pravde.

Zato Osmi mart ne bi trebalo da ostane samo dan poklona i simboličnih gestova. Njegova istorija govori o ženama koje su štrajkovale, organizovale se i borile za politička i ekonomska prava.

Vratiti tom datumu njegov borbeni smisao znači podsetiti da ravnopravnost nije poklon koji se dobija jednom godišnje, već rezultat kontinuirane društvene borbe za hleb, ali i za ruže. 

Dr Margareta Bašaragin je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka je edukativnog programa “Ženske studije” u Subotici, vodi Udruženje “Ženske studije i istraživanja”.

Objavljeno na sajtu Magločistač: https://www.maglocistac.rs/drustvo/margareta-basaragin-osmi-mart-u-raljama-kapitalizma, 8. mart 2026.