1.Babović, Marija et al. Socijalna uključenost starijih osoba (65+) u Srbiji. 31.01.2020
2. Bašaragin, Margareta. Rod, kultura i diskurs razgovora u razredu. 25.03.2020
3. Bašaragin, Margareta. Seksizam u antiejdž novinskim oglasima – šta nam obećavaju?. 01.03.2020
4. Belić, Uglješa. Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta. Ideologizacija i interkulturalnost. 25.03.2020
5. Blagojević Hjuson, Marina. Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakodnevni život. 25.01.2020
6. CEDAW. Opšta preporuka br. 27- Starije žene i zaštita njihovih ljudskih prava. 25.02.2020
7. Devedžić, Mirjana. Stojiljković Gnjavatović, Jelena. Demografski profil starog stanovništva Srbije. 10.02.2020
8. Dobrobit i bezbednost žena. Anketa o nasilju nad ženama koje je sproveo OEBS. 20.01.2020
9. Đurić Kuzmanović, Tatjana. Rodnost i razvoj u Srbiji. Od dirigovanog nerazvoja do tranzicije. 25.03.2020
10. In Our Words. What older people say about discrimination and human rights in older age. 01.02.2020
11. Istraživanje o položaju starijih žena u Srbiji. 06.02.2020
12. Jačanje prava starijih ljudi. Za konvenciju Ujedinjenih Nacija. 25.01.2020
13. Janković, Brankica et al. Dobro čuvana porodična tajna - zlostavljanje starijih osoba. 12.02.2020
14. Janković, Brankica et al. Položaj starijih na selu. 28.01.2020
15. Janković, Brankica et al. Starenje u gradovima –izazovi savremenog društva. 15.01.2020
16. Jarić, Vesna. Radović,Nadežda. Rečnik rodne ravnopravnosti. 25.03.2020
17. Knežić, Branislava. Ne samo koliko živeti. O starenju i starosti. 20.01.2020
18. Kodrnja, Jasenka. Savić, Svenka. Slapšak. Svetlana. Kultura, drugi, žene. 25.03.2020
19. Matić, Marina et al. Socijalno-ekonomska prava žena u Srbiji. 25.01.2020
20. Matković,Gordana et al. Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije. 06.02.2020
21. Nikolić Maksić, Tamara. Maksimović, Maja. Ideje za lepu i aktivnu starost. Primeri dobre prakse. 25.03.2020
22. Nikolić-Ristanović, Vesna et al. Diskriminacija žena na tržištu rada u Srbiji. 02.02.2020
23. Petrušić, Nevena et al. Uvod u starenje i ljudska prava starijih. Pilot studija o finansijskom zlostavljanju starijih. 20.01.2020
24. Ryter, Elisabeth. Barben, Marie-Louise. Selbstbestimmung und Abhängigkeit. Erwartungen von Frauen an das hohe Alter. 01.02.2020
25. Ryter, Elisabeth. Barben, Marie-Louise. Das vierte Lebenslater ist weiblich. 25.03.2020
26. Satarić, Nadežda. Alternativni izveštaj Komitetu za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena o diskriminaciji starijih žena u Srbiji. 15.08.2019
27. Satarić, Nadežda. Kako organizacije civilnog društva u Srbiji doprinose razvoju vaninstitucionalne zaštite starijih. Primeri dobre prakse. 20.01.2020
28. Satarić, Nadežda. Perišić, Natalija. Prigušena svetla grada. Studija o položaju i potrebama staračkih domaćinstava Novog Beograda. 28.02.2020
29. Savić, Svenka et al. Rod i jezik. 25.03.2020
30. Sleap, Bridget. Imaju ista prava. Šta starije žene imaju da kažu o svojim pravima da ne budu diskriminisane, da budu ravnopravne i slobodne od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. 25.01.2020
32. Sleap, Bridget. Sloboda da odlučujemo sami. Šta starije osobe govore o svojim pravima na autonomiju i nezavisnost, dugotrajnu i palijativnu negu. 12.02.2020
33. Stanić, Katarina. Penzijski isistem u Srbiji. Dizajn, karakteristike i preporuke. 13.02.2020
34. Tanasić, Jasmina. Situaciona analiza u okviru projekta "Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba". 31.01.2020
35.Todorović, Nataša. Vračević, Milutin. Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba. Uspesi i naučene lekcije. 15.01.2020
36. Todorović, Nataša et al. Međugeneracijska solidarnost između porodice i države. 12.01.2020
37.Todorović, Nataša et al. Starenje i digitalna uključenost. Polazna studija sa preporukama. 20.01.2020
38.Todorović, Nataša et al. Vodić za korišćenje E-usluga. Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim tehnologijama. 20.01.2020
39. Toleikyte, Daina et al. Briga i nega za starije osobe u lokalnoj zajednici.Priručnik Srbija 2013. 25.01.2020
40. Urdarević, Bojan et al. Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji. 20.03.2020
41. Valić Nedeljković, Dubravka. Medijski diskurs o siromaštvu i socijalnoj isključenosti. 20.01.2020
42. Vračević,Milutin et al. Međugeneracijska razmena u Republici Srbiji. 20.01.2020
43. Žene i muškarci u Repubici Srbiji. 10.02.2020
44. Vodić za nacionalnu implementaciju Madridskog internacionalnog plana akcije o starenju. 28.03.2020
45. Kozarčanin, Lidija. Milojević, Slavica. Evaluacija primene Nacionalne strategije o starenju vlade Republike Srbije, 2006-2015. i predlozi za novi strateški okvir. 28.03.2020
46. Starenje: dvostruka mjerila i tabui. 29.03.2020
47. Slobodanka Markov, Neki pokazatelji socijalno-ekonomskog položaja starih lica u Novom Sadu. 
48. Žene 65+ u doba korone: iskustva i izazovi
49. Vuksanović, Iskra. Ka kulturi pamćenja u knjizi Rom k'o Grom Hedine Tahirović Sijerčić: Radio Sarajevo, Interkulturalnost br. 17, 2018.
50. Vuksanović, Iskra. Treći rod i stare životinje u pismima iz Norveške Isidore Sekulić
51. Janković, Svetlana. Marginalizovan društvenih položaj starijih žena u Srbiji
52. Petrušić, Nevena; Satarić, Nadežda; Beker, Kosana; Položaj i učešće starijih žena u političkom i javnom životu u Srbiji

Kroz istraživačku delatnost Ženske studije i istraživanja afirmišu dekonstrukciju naučnih principa i kritičko promišljanje nauke. Na ovaj način otkriva se doprinos žena u nauci, kulturi i umetnosti i svim drugim društvenim sferama u kojima su žene nevidljive. Afirmiše se ženski pokret i održava se kontinuitet ženskog oslobođenja.

Šta žene od 65+ (ne)mogu u Srbiji danas?
Ženske studije i istraživanja iz Novog Sada su 1. februara 2020. godine započele realizaciju projekta pod nazivom Šta žene od 65+ (ne)mogu u Srbiji danas? - Prilog istraživanju potencijala starijih žena i njihove diskriminacije.
Projekat se bavi ostvarivanjem prava na NE-diskriminaciju, a promene kojima želimo da doprinesemo su: promena patrijarhalne svesti u odnosu na stare; promovisanje pozitivne slike o starijim ženama, o njihovim potencijalima i iskustvenim resursima; doprinos prevenciji i suzbijanju diskriminacije starijih i povećanje socijalne uključenosti starijih žena koja će doprineti njihovoj ranopravnosti, autonomiji, većoj vidljivosti, poštovanju i dostojanstvenom životu. Najvažnije aktivnosti projekta su istraživanja, kojima prikupljamo i analiziramo potencijale, resurse i postignuća starijih žena kao i različite oblike njihove diskriminacije; objavljivanje radova o ovim istraživanjima sa zaključcima i preporukama za promenu postojećeg negativnog stanja, štampanje „Izveštaja o rezultatima istraživanja i završni skup“.
Projekat, koji će trajati 15 meseci, finansijski je podržala Ekumenska inicijativa žena iz Omiša...

Evropsko žensko sećanje
Projekat „Evropsko žensko sećanje“ je podržan od strane Evropske komisije kroz program Evropa za građane - Evropsko sećanje, a nosilac projekta je Arhiv Vojvodine u saradnji sa Fondacijom ”Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture”.
Ideja projekta je istraživanje i prezentacija arhivske građe i dokumenata u vezi sa istorijom Pokreta za oslobođenje žena u Evropi (Women's Liberation Movement).
Istraživanje će biti realizovano u saradnji sa organizacijama iz Srbije i 9 partnerskih država: Slovenije, Italije, Crne Gore, Nemačke, Grčke, Holandije, Albanije, Francuske, Poljske.
Namera projekta je obeležavanje važnih, ali nedovoljno poznatih žena i različitih istorijskih prekretnica i promene u ženskim političkim, socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima.
Pokret za oslobođenje žena predstavlja kolektivnu borbu za jednakost koja je započela krajem 1960-ih i nastavila se tokom 1980-ih. Očekivani rezultat projekta je velika završna izložba u javnom prostoru koja će biti otvorena u okviru programa Novi Sad 2022, a zatim putovati kroz partnerske gradove.

Znamenite žene
Udruženje Ženske studije i istraživanja dugoročno realizuje projekat „Znamenite žene 20. veka“ u okviru kojeg su do sada štampane monografije o Nedi Božinović (Gordana Stojaković, 2002), feminiskinje, mirovnjakinje i političarke, Jelici Rajačić Čapaković (Svenka Savić, 2008), političarki i prvoj sekretarki za ravnopravnost polova u APV, Eriki Marjaš (Svenka Savić, 2018), poznatoj primabalerini Baleta SNP. U svim ovim monografijama primenjuje se metod višeglasja: žene koja priča o sebi, autorke teksta i mnogobrojnih ’drugih’ koji evociraju svoje sećanje na znamenitu ženu...
U okviru ovom projekta, pokrenute su i aktivnosti na temu:
- „Žene na poštanskim markama u Srbiji i Crnog Gori"
- Znamenite Jevrejke Subotice
- „Znamenite Jevrejke Subotice: životna priča Sonje Licht“
- „Našli smo Rozu Luksemburg: 2018-2020.“

Životne priče žena
Projekat „Životne priče žena u Vojvodini“ kojim koordinira profesorka emerita Svenka Savić od samog početka (1998) okuplja mnogobrojne saradnice i saradnike iz različitih nacionalnih zajednica u Vojvodini da formiraju datoteku životnih priča (oral histories), biografija i ispovesti (sećanja) žena koje na vojvođanskom prostoru žive zajedno i time pokažu kako one u svakodnevici ostvaruju dijaloge kultura.
Jedan od ciljeva je da mlade žene iz različitih nacionalnih zajednica doznaju o generacijama koje im prethode te da se dovedu u neposrednu vezu jedne sa drugima i kroz lično iskustvo steknu znanje - beleženjem svedočenja starijih žena o ovim događajima...

Jezik i rod
U okviru ženskih ljudskh prava na ovom projektu se otvoraju pitanja vezana za standardizaciju srpskog jezika u nekim domena upotrebe kada je u pitanju rod i disrkiminacija pomoću jezika (lingvicizam, seksizam). Projekat je počeo 1997. godine kursom pod istim nazivom, nastavio da živi u različitim akcijama (javne tribine, seminari, predavanja) s ciljem da se promeni postojeća praksa upotrebe rodno (ne)osetljivog jezika. Kodeks neseksističke upotrebe jezika u medijima (S. Savić, 2004), prvi je kodeks takve vrste u Srbiji...
- Literatura: Jezik zakona – karakteristike i rodna perspektiva
- Terminologija: 100 reči o ravnopravnosti - Rečnik termina o ravnopravnosti žena i muškaraca
- Dr Margareta Bašaragin, Rodno osetljiv jezik u službenoj upotrebi: metod intersekcionalnosti.
- Bašaragin, Margareta; Savić, Svenka, Funkcije diskursne strategije 'govorenje uglas' u TV duelu političara u Srbiji
- Jelena Stefanović i Saša Glamočak, Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja
- Jelena Ćeriman, Jelena Stefanović, Saša Glamočak, Maja Korolija, Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole

Igra i rod
Igra i ples su domeni u kojima se u poslednjih nekoliko decenija događaju izrazite promene i inovacije kada je u pitanju rodna problematika: kakva je uloga žene u klasičnim baletima, kakva u modernoj igri i plesu, a sa fokusom na događanjima u Vojvodini. Svenka Savić, profesorka emerite, je na tu temu izdala 4 knjige: Pogled u nazad (2007), 55 godina Baletske škole u Novom Sadu (2006), Erika Marjaš (2018) i Žarko Milenković i Mirjana Matić (2019)...

Rod i invaliditet

Feministička teologija
Feministička teologija promišlja pitanja koja je teologija oduvek promatrala, ali je sada fokus pomeren na ono šta žene u crkvama mogu reći o sistim tim temama, danas, ali i iz neposredne i dalje istorije.
Svetlana Snapšak, baveći se ženama u staroj Grčkoj i u starom Rimu podseća nas da su feminizmi postojali i pre feminizma kao društvenog pokreta, te da bi “morali biti deo opšte istorije žena, jer donose neočekivano sveže, premda starije ideje i svedoče o neočekivanim prostorima slobode.”...

Škola romologije
Romologija je naučna oblast koja se bavi proučavanjem jezika, običaja i kulture Roma. Teorijski okvir je interdisciplinaran: koriste se metode kojima se razvija kritičko istraživanje romske zajednice u Evropi/Srbiji kroz istoriju i danas, sa težištem na otklanjanju stereotipa, predrasuda, rasne, rodne i svake druge diskriminacije Roma i Romkinja. U tu svrhu se koriste podaci iz: naučne literature, analize medija, studija roda i različitih istraživanja u institucijama sistema i građanskim organizacijama...

Rodna perspektiva u udžbenicima za osnovnu školu
Projekat „Rodna perspektiva u udžbenicima za osnovnu školu“ započeo je 2006. godine kao regionalni, pod rukovodstvom profesorke emerite Svenka Savić. Na njemu sarađuju studentkinje Centra za rodne studije UNS.
Projekat se bavi analizom udžbenika srpskog jezika za učenike i učenice  kojima srpski nije maternji jezik (dominatno učenici kojima je mađarski maternji jezik), ali se fokus pomerio na predmete veronauke, srpskog jezika kao maternjeg, mađarskog jezika kao maternjeg, udžbeničke materijale za osobe sa invaliditetom i dr. Projekat je rezultirao nizom radova (seminarskih, diplomskih, master i doktorskih) sa zaključcima da analizirani udžbenici iz raznih predmeta u osnovnoj i srednjoj školi nisu rodno osetljivi, ne razvijaju sposobnost za interkultnirni i međureligijski dijalog, da afirmišu rodne stereotipe i ne razvijaju koncept drugosti. Tako muškarci dominiraju i kao autori (književnih) tekstova i kao likovi reprezentovani u njima i na slikovnim prilozima uz tekst. Oni su glavni nosioci radnje, sukoba i iniciatori njegovog razrešavanja. Delovanje žena usmereno je na nemu podršku muškog društva, sa obavezom da fizički i emotivno brinu za dobrobit drugih u porodici i društvu.
Oformljene su i preporuke za prevazilaženje implicitne diskriminacije na raznim nivoima i u različitim oblicima prisutne u udžbeničkom materijalu...

Psiholingvistika
- Svenka Savić, Osobine viceva koje pričaju deca: Doprinos istraživanju dečjeg folklore

Feministička lingvistika (FL) je naučna interdisciplina koja obuhvata teorijska i empirijska istraživanja u nauci o jeziku i usmerava ih ka objašnjavanju i razotkrivanju načina na koji su rod i pol u različitim jezicima međusobno povezani u društvu i u kulturi. Jezik reflektuje patrijarhalne odnose moći u društvu, što najčešće vidimo u različitim oblicima seksizma u jeziku u našoj kulturi.

Feministička kritika jezika je kod nas dvojaka: 1. prisutan je kritički odnos prema upotrebi jezika u javnoj (institucionalnoj) i privatnoj (ličnoj) sferi; 2. doprinosi diskusiji o normiranju i standardizaciji rodno osetljivog jezika. Razvoj FL pratimo prema teorijskom konceptu koji zastupaju istraživačice i teoretičarke: 1. teorija nedostatka, 2. teorija razlike i 3. konstruktivistička teorija.

FL uvodi Svenka Savić sredinom 90-ih godina u Srbiji u radovima (tekstovi u: Ženske studije, Feminističke sveske, Žene na delu i dr.), predavanjima (Centar za ženske studije, Beograd, „Ženske studije i istraživanja”, Novi Sad, Centar za rodne studije, Sarajevo, na ACIMSI Centru za rodne studije UNS). Otvara nove teme, obrazuje istraživačice i izdaje publikacije sa saradnicama.

U ovoj interdisciplini Savić afirmiše teorijski stav za standardizaciju rodno osetljivog jezika (ROJ), potvrdom brojih empirijskih podataka iz različitih razgovornih situaicija, u različitim kontekstima i među sagovornicima/ama sa neravnopravnom preraspodelom moći.

Na širem geografskom području nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika prisutno je zajedničko nastojanje i umrežavanje feministički obrazovanih istraživačica koje zahtevaju uvođenje ROJ-a u javnu i institicionalnu sferu i rodne perspektive u interdisciplinarna istraživanja jezika u najrazličitijim kontekstima. To su npr. u Hrvatskoj radovi Rade Borić i Zrinjke Glovacki-Bernardi, u Crnoj Gori Nade Drobnjak, u BiH Jasmine Čauševići Jasne Zlotrg, da spomenemo samo neke od njih, a u Beogradu Jelena Filipović sa saradnicama.

Teorijski okvir pretočen u praksu vidljiv je u tri osnovne publikacije na ovom sajtu: Vodiču za rodno osetljiv jezik (2019), Priručniku za rodno osetljiv jezik (2019), Rod i jezik (2008).

- Literatura

dr Margareta Bašaragin

Ženske studije i istraživanja iz Novog Sada su 1. februara 2020. godine započele realizaciju projekta pod nazivom Šta žene od 65+ (ne)mogu u Srbiji danas? - Prilog istraživanju potencijala starijih žena i njihove diskriminacije.

Projekat se bavi ostvarivanjem prava na NE-diskriminaciju, a promene kojima želimo da doprinesemo su: promena patrijarhalne svesti u odnosu na stare; promovisanje pozitivne slike o starijim ženama, o njihovim potencijalima i iskustvenim resursima; doprinos prevenciji i suzbijanju diskriminacije starijih i povećanje socijalne uključenosti starijih žena koja će doprineti njihovoj ranopravnosti, autonomiji, većoj vidljivosti, poštovanju i dostojanstvenom životu. Najvažnije aktivnosti projekta su istraživanja, kojima prikupljamo i analiziramo potencijale, resurse i postignuća starijih žena kao i različite oblike njihove diskriminacije; objavljivanje radova o ovim istraživanjima sa zaključcima i preporukama za promenu postojećeg negativnog stanja, štampanje „Izveštaja o rezultatima istraživanja i završni skup“.

Projekat, koji će trajati 15 meseci, finansijski je podržala Ekumenska inicijativa žena iz Omiša.

- Literature na temu "STAROST"

- Mapiranje resursa novosadskih ženskih organizacija

Feministička teologija promišlja pitanja koja je teologija oduvek promatrala, ali je sada fokus pomeren na ono šta žene u crkvama mogu reći o sistim tim temama, danas, ali i iz neposredne i dalje istorije.
Svetlana Snapšak, baveći se ženama u staroj Grčkoj i u starom Rimu podseća nas da su feminizmi postojali i pre feminizma kao društvenog pokreta, te da bi “morali biti deo opšte istorije žena, jer donose neočekivano sveže, premda starije ideje i svedoče o neočekivanim prostorima slobode.”

Literatura:

- Svenka Savić, Doprinos izgradnji mira sveštenica iz protestantskih crkava u Vojvodini
- Svenka Savić, Feministička teologija
- Svenka Savić, Rebeka Jadranka Anić, Rodna perspektiva u međureligijskom dijalogu u XXI veku
- Zilka Spahić Šiljak, Hagia Sofija: Sveta Mudrost je ženskog roda  
- Margareta Bašaragin, Grosse Frauen der Bibel: In Bild und Text (Velike žene Biblije: u slici i tekstu

- Svenka Savić, Women Pastors’ Contribution to Peacebuilding in Protestant Churches in Vojvodina
- Svenka Savić, Religious texbooks in Serbia
- Zilka Spahić Šiljak, Do It and Name It: Feminist Theology and Peace Building in Bosnia and Herzegovina
- Zilka Spahić-Šiljak, Hagia Sophia: Holy Wisdom is Feminine Wisdom

Film PROPOVEDNICA

Udruženje Ženske studije i istraživanja dugoročno realizuje projekat „Znamenite žene“ u okviru kojeg su do sada štampane monografije o Nedi Božinović (Gordana Stojaković, 2002), feminiskinje, mirovnjakinje i političarke, Jelici Rajačić Čapaković (Svenka Savić, 2008), političarki i prvoj sekretarki za ravnopravnost polova u APV, Eriki Marjaš (Svenka Savić, 2018), poznatoj primabalerini Baleta SNP. U svim ovim monografijama primenjuje se metod višeglasja: žene koja priča o sebi, autorke teksta i mnogobrojnih ’drugih’ koji evociraju svoje sećanje na znamenitu ženu.
- Promocija knjige „Erika Marjaš“ (video)
- Promocija knjige „Erika“ u Beogradu
- Promocija knjige „Erika“
- Promocija knjige „Erika“ u Subotici

Povodom 10-ogodišnjice rada Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ urađena je izložba pod naslovom „Ženski pokret u Vojvodini".

U okviru ovog projekta pokrenute su i aktivnosti na temu:

„Žene na poštanskim markama u Srbiji i Crnog Gori"
- Predavanje: Znamenite žene XX veka - Žene na poštanskim markama u Srbiji (2006-2018) (video)
- Predavanje: Žene na poštanskim markama u Srbiji i Crnoj Gori (2006-2018)

Našli smo Rozu Luksemburg: 2018-2020.
Ostvaruju diplomirane studentkinje i studenti doktorskih studija Centra za rodne studije UNS sa Udruženjem „Ženske studije i istraživanja“ i sa drugim asocijacijama u gradu Novom Sadu i u Vojvodini, s ciljem da šira javnost obnovi sećanje da je u 2019. godini 100 godina od ubistva Roze Luksemburg u Berlinu i da je u tom povodu potrebno nanovo razgovarati o njenom značaju i posebnom doprinosu antifašizmu, ravnopravnosti žena, ponovo afirmisati njene revolucionarne ideje koje su vanvremenske i uvek aktuelne. Projekat se ostvaruje u obliku tribina, predavanja, radionica i podeli različitih materijala (prevodi pisama, slogani iz tekstova) sa različitim uzrasnim grupama (učenici, studenti, šire građanstvo) zainteresovanim za saradnju oko lika i dela Roze Luksemburg.
- Tribina: Znamenite žene XX veka – našli smo Rozu Luksemburg
- Tribina „Znamenite žene XX veka – Našli smo Rozu Luksemburg“ 2 

U 2020. dr Margareta Bašaragin realizuje „Znamenite Jevrejke Subotice: životna priča Sonje Licht“ s ciljem da doprinese stvaranju kolektivnog znanja i sećanja na doprinose žena iz različitih nacionalnih zajednica, kroz istraživanje i beleženje životne priče znamenite jedne od njih - Sonje Licht. Istraživački podaci se smeštaju u kontekst promocije interkulturnog dijaloga u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini grada Subotice, Vojvodine i Srbije kroz istraživanje i promovisanje kulturno-istorijskih vrednosti doprinosa znamenitih Jevrejki Subotice. Rezultat projekta je štampana i elektronska publikacija o jednoj izuzetnoj aktiviskinji za ljudska i ženska prava, sociološkinji, političarki usmerenoj na mir i pomirenje. Projekat traje od 1. avgusta 2020. do 1. aprila 2021. uz finansijsku podršku Saveza jevrejskih opstina Srbije, vodi dr Margareta Bašaragin.

Igra i ples su domeni u kojima se u poslednjih nekoliko decenija događaju izrazite promene i inovacije kada je u pitanju rodna problematika: kakva je uloga žene u klasičnim baletima, kakva u modernoj igri i plesu, a sa fokusom na događanjima u Vojvodini. Svenka Savić, profesorka emerite, je na tu temu izdala 4 knjige: Pogled u nazad (2007), 55 godina Baletske škole u Novom Sadu (2006), Erika Marjaš (2018) i Žarko Milenković i Mirjana Matić (2019).

- Promocija: Žarko Milenković i Mirjana Matić (foto)
- Promocija: Žarko Milenković i Mirjana Matić
- Promocija knjige „Erika“ u Subotici
- Promocija knjige „Erika“
- Promocija knjige „Erika“ u Beogradu
- Promocija knjige „Erika Marjaš“ (video)

Literatura:
- Vera Obradović, Humanističke ideje Sonje Vukićević u koreodramama.
- Vera Obradović Ljubinković, Koreodrama u Srbiji u 20. i 21. veku, rodna perspektiva, 2016.

Projekat Životne priče žena kojim koordinira profesorka emerita Svenka Savić od samog početka (1998) okuplja mnogobrojne saradnice i saradnike iz različitih nacionalnih zajednica u Vojvodini da formiraju datoteku životnih priča (oral histories), biografija i ispovesti (sećanja) žena koje na vojvođanskom prostoru žive zajedno i time pokažu kako one u svakodnevici ostvaruju dijaloge kultura.

Podaci svedoče o tome kako su politički i drugi događaji uticali na pojedinačne živote žena (ratovi, kolonizacija, otkup, procesi izbeglištva i rasejanja, ekonomske krize...). U tim teškim društvenim i političkim situacijama žene su gradile mrežu, nama do sada nevidljivih, prijateljstava, saradnje i time osmišljavale svakodnevicu života.

Do sada je Udruženje zajedno sa izdavačem Futura publikacijeobjavilo preko 1.000 individualnih životnih priča žena i sećanja žena iz Vojvodine (Albanki, Crnogorki, Hrvatica, Jevrejki, Mađarica, Romkinja, Rusinki, Slovakinja, Srpkinja) u ukupno 30 knjiga krajem 20. veka. One nam svedoče o mnogim strategijama zajedničkog života koji može prerasti u modele interkulturnog dijaloga danas ne samo kod nas.

Ovaj dugoročno osmišljen projekat ima za cilj afirmaciju potencijala, znanja, duhovnosti i iskustva (starijih) žena u Vojvodini i Srbiji iz različitih nacionalnih verskih i kulturnih zajednica. Tražile smo odgovor na pitanje kako se postepeno formirala multikulturna zajednica i kakav je doprinos žena u tom procesu koji još traje. Uočeni su mnogi slojevi dijaloga u protoku vremena obuhvaćenih pričama, uz osvetljavanje političkih i kulturnih promena u regionu.

Jedan od ciljeva je da mlade žene iz različitih nacionalnih zajednica doznaju o generacijama koje im prethode te da se dovedu u neposrednu vezu jedne sa drugima i kroz lično iskustvo steknu znanje - beleženjem svedočenja starijih žena o ovim događajima.

U okviru projekta Životne priče žena, udruženje „Ženske studije i istraživanja” u saradnji sa izdavačem Futura publikacije, Zavodom za ravnopravnost polova i Zavodom za kulturu Slovaka, do sada je objavilo niz publikacija, svojevrsnu kolekciju životnih priča, koje uključuju približno 200 životnih priča žena.

- Veri Šosberger u spomen, 2000.
- Vojvođanke (1917-1931) životne priče, 2001.
- Romkinje: biografije starih Romkinja u Vojvodini, 2001.
- Romnja, 2002.
- Žene s Kosova : životne priče Albanki, 2002.
- Neda: jedna biografija, 2002.
- Slovenky: životne pribehy Sloveniek vo Vojvodine, 2003.
- Ryskini: životni pripovedki, 2003.
- Woman’s Identities in Vojvodina: 1920‒1930. 2006.
- Romkinje 2, 2007.
- Hrvatice, Bunjevka, Šokice 1919-1955. (1919‒1955), 2007.
- Vajdasági Magyar nők élettörténetei, 2006.
- Jevrejke: Životne priče žena iz Vojvodine, 2006,
- Životne priče žena – ‘A što ću ti ja jadna pričat...’, 2008.
- Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini, 2009.
- Zašto su ćutale: majka i ćerka o istom ratu, 2009.
- Životne priče žena u Vojvodini ‒ Rumunke, 2011.
- Iskustva mentorskog programa sa učenicama, 2013.
- Deset godina Godišnjeg priznanja u oblasti ravnopravosti polova (2003‒2013): životne priče nagrađenih, 2014.
- Slovenky: životne pribehy Sloveniek vo Vojvodine, 2014.
- Profesorke Univerziteta u Novom Sadu, 2015.
- Kako je muški rod od devica? Visokoobrazovana romska ženska elita u Vojvodini, 2016.
- Izboriti se za izbor: životna priča Gordane Rajkov, 2017.
- Doprinos izgradnji mira sveštenica iz protestantskih crkava u Vojvodini, 2017.
- Erika Marjaš,  2018.
- Žarko Milenković i Mirjana Matić, 2019.

Projekat „Rodna perspektiva u udžbenicima za osnovnu školu“ započeo je 2006. godine kao regionalni, pod rukovodstvom profesorke emerite Svenka Savić. Na njemu sarađuju studentkinje Centra za rodne studije UNS.

Projekat se bavi analizom udžbenika srpskog jezika za učenike i učenice  kojima srpski nije maternji jezik (dominatno učenici kojima je mađarski maternji jezik), ali se fokus pomerio na predmete veronauke, srpskog jezika kao maternjeg, mađarskog jezika kao maternjeg, udžbeničke materijale za osobe sa invaliditetom i dr. Projekat je rezultirao nizom radova (seminarskih, diplomskih, master i doktorskih) sa zaključcima da analizirani udžbenici iz raznih predmeta u osnovnoj i srednjoj školi nisu rodno osetljivi, ne razvijaju sposobnost za interkultnirni i međureligijski dijalog, da afirmišu rodne stereotipe i ne razvijaju koncept drugosti. Tako muškarci dominiraju i kao autori (književnih) tekstova i kao likovi reprezentovani u njima i na slikovnim prilozima uz tekst. Oni su glavni nosioci radnje, sukoba i iniciatori njegovog razrešavanja. Delovanje žena usmereno je na nemu podršku muškog društva, sa obavezom da fizički i emotivno brinu za dobrobit drugih u porodici i društvu.

Oformljene su i preporuke za prevazilaženje implicitne diskriminacije na raznim nivoima i u različitim oblicima prisutne u udžbeničkom materijalu.

Literatura:

- Margareta Bašaragin, Svenka Savić, Rodnoosetljiva analiza čitanki za osmi razred osnovne škole za srpski jezik, Srpski kao nematernji i mađarski jezik, 2016.
- Slađana Marić, Rodno osetljiva analiza teksta udžbenika muzičke kulture: osnovne i srednje škole u Srbiji (2011-2012), 2012.
- Milesa Milinković, Rodna senzitivnost kao kriterijum kvaliteta osnovnoškolskih udžbenika, 2009.
- Svenka Savić, Kritička analiza udžbenika veronauke u Srbiji, 2009.
- Svenka Savić, Rodno osetljiv jezik udžbenika: Udžbenik biologije, 2008.
- Dragana Dardić, Rodno senzitivni udžbenici i učionička praksa u Republici Srpskoj
- Marija Kožul, Udžbenik-nastavnik: rodni stereotipi u udžbenicima srpskog kao nematernjeg jezika i uloga nastavnika u njihovom održavanju / prevazilaženju, 2007.
- Gordana Nikolić, Rodni stereotipi u udžbenicima za mlađe razrede osnovnih škola za decu sa lakom mentalnom nedovoljnom razvijenošću, 2007.
- Dragana Joksimović, Rodna perspektiva u udžbeniku: srpski kao nematernji jezik za III razred srednje škole u Vojvodini, 2006.
- Zorana Kokotović, Rodna perspektiva u analizi tekstova u udžbeniku: srpski kao nematernji u IV razredu srednje škole, 2006.

Na predlog Udruženja „Ženske studije i istraživanja” Univerzitet u Novom Sadu jula 2004. godine organizuje Školu romologije, zajedno sa ŽSI, kao oblik eksperimentalnog programa za stručno usavršavanje romske i neromske (studentske) populacije u Vojvodini.

Romologija je naučna oblast koja se bavi proučavanjem jezika, običaja i kulture Roma. Teorijski okvir je interdisciplinaran: koriste se metode kojima se razvija kritičko istraživanje romske zajednice u Evropi/Srbiji kroz istoriju i danas, sa težištem na otklanjanju stereotipa, predrasuda, rasne, rodne i svake druge diskriminacije Roma i Romkinja. U tu svrhu se koriste podaci iz: naučne literature, analize medija, studija roda i različitih istraživanja u institucijama sistema i građanskim organizacijama.

Cilja rada u školi je bio da se oformi homogena grupa polaznica i polaznika iz romske i neromske zajednice, koji su stekli osnovna znanja iz romologije kao interdisciplinarne naučne oblasti, ovladali tehnikama timskog rada, osposobljeni za interaktivnu nastavu i da nadalje senzibilišu širu javnost za potrebe romske zajednice.

Škola je organizovana 9 godina za redom, od školske 2004/2005. do 2012/2013. godine kao oblik stručnog usavršavanja na Univerzitetu u Novom Sadu u formi 32 časa u okviru 4 modula: jezik, kultura, istorija, stanovanje i demografija.

Polaznici su bili svi koji imaju diplomu završene srednje škole - kao minimum, a kao maksimum – magistri i doktori nauka, koji žele nešto da saznaju o navedenim temama. Polaznici su bili u obavezi da ispune tri uslova: prisustvo polovini ukupnog broja časova; učestvovanje u timskom istraživačkom radu (uz mentorski rad) i pisanje završnog rada (samostalno ili grupno), uz mentorsko rukovođenje i javno predstavljanje tog rada. Za to su dobijali uverenje o položenoj Školi (koje je potpisivao rektor UNS).

Posebno se vodilo računa o tome da se iskoriste nastavni potencijali romske elite za teme iz navedena 4 modula. Prednost je davana mladim romskim kadrovima koji su ranije već završili Školu romologije.

- Romológiai iskola Újvidéken

- Osma škola Romologije
- Sedma škola Romologije
- Šesta škola Romologije
- Peta škola Romologije

Projekat „Evropsko žensko sećanje“ je podržan od strane Evropske komisije kroz program Evropa za građane - Evropsko sećanje, a nosilac projekta je Arhiv Vojvodine u saradnji sa Fondacijom ”Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture”.

Ideja projekta je istraživanje i prezentacija arhivske građe i dokumenata u vezi sa istorijom Pokreta za oslobođenje žena u Evropi (Women's Liberation Movement).

Istraživanje će biti realizovano u saradnji sa organizacijama iz Srbije i 9 partnerskih država: Slovenije, Italije, Crne Gore, Nemačke, Grčke, Holandije, Albanije, Francuske, Poljske.

Namera projekta je obeležavanje važnih, ali nedovoljno poznatih žena i različitih istorijskih prekretnica i promene u ženskim političkim, socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima.

Pokret za oslobođenje žena predstavlja kolektivnu borbu za jednakost koja je započela krajem 1960-ih i nastavila se tokom 1980-ih. Očekivani rezultat projekta je velika završna izložba u javnom prostoru koja će biti otvorena u okviru programa Novi Sad 2022, a zatim putovati kroz partnerske gradove.

U okviru projekta „Evropsko žensko sećanje“ planirano je ukupno 6 međunarodnih aktivnosti. Jedan pripremni sastanak, 4 radionice i završna međunarodna konferencija.

Cilj pripremnog sastanka je upoznavanje i izgradnja tima među partnerima, kao i koordinacija i jasno definisanje metodologije i planiranih zadataka i aktivnosti.

Cilj radionica je kreiranje koncepta i materijala za završnu interaktivnu izložbu koja se sastoji od dokumenata, fotografija, tekstova, artefakata, članaka, video materijala, umetničkih dela.

Svaka radionica biće posvećena jednoj od 4 teme:

Žene i mir - žene žrtve ratova, ženski mirovni pokreti i istorija ženskih političkih prava

Žene i rad - istorija ženskih ekonomskih i radnih prava.

Žene i kultura - istorija ženske kulture, umetnosti i društvene teorije.

Žene i sloboda - istorija ženskih socijalnih prava.

Završna konferencija biće posvećena temi ”Nasleđe Pokreta za oslobođenje žena”.

Milica Mima Ružičić – Novković: Mi smo naši izbori
"... da ne bismo kao svesna bića izgubili svrhu postojanja i zaustavili evoluciju"