Margareta Bašaragin prisustvovala je onlajn razgovoru „Rodno zasnovano nasilje u doba COVIDA-19“ u organizaciji Centra za Ženske studije, Beograd, 22. 12. 2020. godine, od 19h do 21h putem prenosa uživo na fejsbuk stranici Centra.

Bilo je priključeno 28-32 osoba na link.

Premdet razgovora bio je temat „O nasilju nad ženama – prilog proučavanju“ koji je obljavljen u časopisu Antropologija (2020, sveska 3), sa naučnim člancima:

1. Nađa Bobičić RODNO ZASNOVANO NASILJE NA PRESJEKU RODA I KLASE - ISTORIJSKE I SAVREMENE PERSPEKTIVE
2. Marina Simić, Milica Skočajić ISTRAŽIVANJE RODNIH POLITIKA „ODOZDO“ - ETNOGRAFIJA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD I PITANJE NASILJA NAD ŽENAMA
3. Lara Končar O POLOŽAJU I ISKUSTVIMA SEZONSKIH RADNICA U POLJOPRIVREDI U SAVREMENOJ SRBIJI. MOŽE LI SE GOVORITI O ELEMENTIMA STRUKTURNOG NASILJA
4. Ivana M. Jakšić, Katarina Mijatović, Tamara Džamonja ISKUSTVO I PERCEPCIJE RODNE DISKRIMINACIJE U PORОDICI: EFEKTI PO BAZIČNO SAMOPOŠTOVANJE I STRATEGIJE SUOČAVANJA
5. Tanja Ignjatović IZAZOVI U PRONALAŽENJU SISTEMSKIH ODGOVORA NA POTREBE ŽENA SA ISKUSTVOM NASILJA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU - IZMEĐU STANDARDA, JAVNIH POLITIKA I STVARNOSTI
6. Milica Batričević, Ana Stevanović, Jelena Višnjić KAMPANJE KAO (MOGUĆI) INSTRUMENTI BORBE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA U SAVREMENOJ SRBIJI
7. Hristina Cvetinčanin Knežević DIGITALNO OKRUŽENJE I RODNO ZASNOVANO NASILJE - PRILOG PROUČAVANJU

Uvodna beleška Zorica Ivanović, Nađa Bobičić.

Razgovor je vodila Nađa Bobičić ispred Centra za ženske studije, Beograd.

Finansijsku podrušku je pružila Fondacija Kvinna till Kvinna.

Autorke su kratko predstavile svoja istraživanja.

• (Marina): Može se govoriti o obliku strukturalnog nasilja kada je u pitanju položaj sezonskih radnica u Srbiji – zbog novog Zakona o sezonskim poslovima (2018) i naročito zbog korona-krize.
• Nastojale su iznaći teorijski model koji bi pokazao prakse postupanja centara za socijalni rad koje u stvari sprovode određene politike.
• (Ivana): Žene često ne prepoznaju sebe kao žrtve diskriminacije, iako su prema najnovijem istraživanju na reprezentativnom uzorku „premašile“ Rome kada je u pitanju trpljenje nasilja. Bitno je da žene ne doživljavaju nasilje kao takvo zbog većinom patrijarhalnog vaspitanja i sredine. Pandemija sve ovo intenzivira.
• Proučava mezo nivo – institucionalni odgovor između politika i nivoa individualnog. Siromaštvo i socijalna isključenost više doprinose nasilju, takođe kada su u pitanju žene sa invaliditetom, starije 65+, sa sela, strankinje (žene iz višestuko marginalizovanih grupa). Noviji izveštaj UN o stanju u Srbiji kada je u pitanju rodno zasnovano nasilje (kraj 2019, početak 2020) ponovio je iste preporuke iz prethodnog (2013). Kovid je pojačao i učinio vidljivijim slabosti institucionalnog odgovora na nasilje – dostupnost institucija je bila slaba, a one nisu bile proaktivne, niti u mgućnosti da odgovore na specifične potrebe.
  (Tanja Ignjatović nije učestvovala u istraživanju sa ostalim autorkama organizovano, već ju je urednica ili odgvorna urednica zbornika Antropologija pozvala da napiše rad za ovaj temat – to je istakla pre svog izlaganja).
• Analizirale su tri organizovane kampanje protiv nasilja nad ženama 1) „Stop nasilju“ Tabloid i MUP, 2) „Evo potpisujem“ AŽC i 3) globalna kampanja „Me too“- Istraživačka pitanja su bila: Ko su akteri i značenja tih kapmanja? Da li postoji kontinuum nasilja koji se prikazuje? Osnovni rezultati su: 1) nije dobra kampanja, stereotipne predstave nasilja npr. žene u modricama, ne poštuje se kodeks prikazivanja žrtva nasilja u medijima 2) u skladu sa feministističkim principima, prepoznati različiti oblici nasilja.
  (Višnja): Preporuka je  primenjivati feminističke medijske strategije otpora.
• Digitalno je postalo nova stvarnost. Umnožilo se digitalno nasilje u toku pandemije, naročito rodno zasnovano na koje institucije nisu adekvatno odgovorile. Pozitivnoje da je na porn hub-u, tokom pandemije obrisano mnogo osvetničkih pornografskih filmova, jer je uvedena verifikacija snimaka. Za Srbiju nema mnogo podataka – porasla je upotreba interneta („doksovanje“ žrtve je kada se daju podaci o nekoj ženi gde stanuje, sa kim živi i ostali lični podaci).

Bila sam samo slušateljka. Komunikacija je bila jednosmerna iako je prividno bio razgovor između moderatorke i autorke takstova. Ova pasivna uloga je loša, nisam mogla da postavim pitanje uživo licem u lice, razvijem diskusiju, dobijem tačnu informaciju ili podstaknem nešto. Osećala sam se nemoćno i sputano.

Slušateljke su postavljale pitanja tako što su ih ukucavale u prostor za komentar.

Jelena Bogdanović: da li možete da podelite neka zapažanja o aktivizmu u ovoj oblasti, mogućnosti volontiranja na terenu...

Hristina: Prijaviti oblike digitalnog nasilja odgovornima, dati osobi žrtivi digitalnog nasilja podršku i o toj vrsti nasilja treba govoriti, jer je stvarno, i edukovati.

Ivana: Razmišljati proaktivno i edukovati već mlade devojčice o rodno zasnovanom nasilju.

Lara je dala primer pozitivne prakse udruženja Roza koje je podržalo upravo sezonske radnice.

Nađa: podcrtava ulogu sidikata npr. sindikata mladih naučnih radnica u kom je ona sa Larom.

Ove govornice su iskoristile priliku da kažu još što su htele, da dopune izlaganje.

Ukucala sam pitanje za Tanju Ignjatović da li ima podatke o starijim ženama pre ovih svih odgovora. Tanja: Starije žene su bile zatvorene, te je njihova tokom vanrednog stanja situacija mnogo teža.

Ja: Moja baka je u domu i nije izašla od marta....rekla je da već svi tamo gube snagu. Rečeno im je da mogu da izađu kad „napolju bude bila temperatura 18+“. Da li ima akcija da se nešto uradi?

Tanja: Stariji ljudi koji su bili zatvoreni imali su pre svega zdravstvene probleme, ali i psihičke. Čak i one osobe koje su prihvatile to zatvaranje. Imale su nedostatak stručnih i pouzdanih informacija sa TV, naročito je problem bio da što nisu mogle da se kreću. Nisu bile u kontaktu sa drugima. To je primer neodgovornosti na najvišem novou politike, institucija. Sramota za zdrav razum profesionalnih osoba.

Tanja: Radite ono za šta ste obučene i delujete u okviru svoje profesije i prostora. Tako je najlakše da se priključite aktivizmu. Priključite se akcijama povodom 8. marta, protestima i sl., postanite volonterka na SOS telefonu...

Seka Đanović: S obzirom da živimo u fazi razvijenog kapitalizma žene su preuzele sve više obaveza, a stepen diskriminacije je sve naglašeniji. Institucija zajedničkog starateljstva, odnosno vršenja roditeljskog prava definitivno ne postoji, jer mškarci su nosioci vlasništva i de jure dobijaju prednost kao startelji, iako praksa pokazuje da su manipulatori. kako mislite da rešite taj navedeni problem i osnažite žene?

Ivana: Studija urađena prošle godine sa decom mlađeg uzrasta u Beogradu pokazuje da očevi u Srbiji žele više da se uključe u roditeljstvo, ali im postojeći sistem to ne dozvoljava.

Višnja: Zaboravile smo na nasilje nad mladim aktivistkinjama feminističke poltitike, naročito u digitalnom prostoru. Prava nam nikada nisu zagarantovana do kraja, treba se povezivati i sa novim generacijama i regionima.

Osoba iz Kvinna till Kvinna Tamara Šmidling, programska koordinatorka u fondaciji, je rekla da će podržati ovu temu i nadalje.

Ovaj istraživački projekat je trajao dve godine.

Smatram da je problemu rodno zasnovanog nasilja u istraživanjima koja su opisana u ovom broju Antropologije pristupano kvalitetno i sa teorijske i sa metodološke strane. Takođe je opseg tema bio na zavidnom nivou, a podaci dostatni da se dekonstruiše raznoliki uticaji javnih politika, institucija, zakonskog okvira, ali i stereotipa na rodno zasnovano nasilje. Međutim, ni jedno istraživanje nije posvećeno položaju starijih žena (i muškaraca), posebno onih u domovima koje su tokom vanrednog stanja trpele i još uvek trpe sistemsko nasilje (i diskriminaciju). Više od 9 meseci im je kretanje ograničeno na prostor doma, a kontakt sa vanjskim svetom i porodicom i prijateljima sveden na kratku primopredaju lekova i potrepština u zakazano vreme i telefon i internet. Na žalost, ne postoji organizovana akcija da se ovom sistemskom nasilju stane na put.

Margareta Bašaragin