Feministički diskusioni kružok(FDK)

Novi Sad, subota 26. jun 2021.od 11,00- 14,00 časova

Beleška

Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ (ŽSI), Novi Sad i Žene u crnom (ŽUC), Beograd, pokrenule su septembra 2020. godine feminističke diskusione kružoke (FDK) kao konsultativne sastanke o raznim pitanjima važnim za feminističke i ženske programe i studije – ukupno 5.

 Peti sastanak FDK održan je u Novomi Sadu u subotu 26. juna 2021. od 11,00- 14,00 časova u organizaciji ŽSI, ŽUC i  IZ KRUGA... Vojvodina (N. Sad) u čijem prostoru su bila i 2 prethodna susreta.

 Ovom sastanku su prisustvovale aktivistkinja i aktivisti iz Novog Sada, Subotice, Beograda i Leskovca -  ukupno 14.

 Program FDK je bio podeljen na dva dela, kojima je moderirala Staša Zajović.

 U prvom delu su aktiviskinje razgovarale na temu „Kuda ide feminizam – ovde i sada?“  Uvodnu reč daje S. Zajović i otvara pitanja aktuelna danas:

• zajedničko promišljanje o izazovima, opasnostima sa kojima se suočava feministički aktivizam; kako uskladiti borbu za opstanak i borbu za autonomiju - principe i vrednosti?;
• politika međunarodne pomoći – takmičarstvo i rivalitet naspram solidarnosti i kohezije;
• drugačija politika međunarodne pomoći (ženski fondovi – alternativna pomoć);
• uticaj NVO-izacije i institucionalnih mehanizama rodne ravnopravnosti na feminizam i feministički pokret;
• međugeneracijski jaz u feminističkom pokretu?;
• kojim pitanjima/temama feminizam treba da se bavi danas?

 U diskusiji su učestvovale: Anđelija Vučurević, Svenka Savić, Margareta Bašaragin, Ivan Nikolić, Dragana Pejović, Miloš Urošević, Gizela Tot Štanji, Milena Marinković...

 Uvodničarka konstatuje da je 80-tih godina u ženskom pokretu značajno prisustvo žena iz akademske sfere, 90-tih je obogaćen aktiviskinjama iz različitih grupa, ali je vidljivo u 2000-tim prilagođavanje onome što donatori traže kao svoja pitanja u našem društvu. Procena je u diskusiji da je u ranijem periodu bilo više solidarnosti među akterkama, za razliku od današnjeg opšteprisutnog rivaliteta za donatore (manje solidarnosti više takmičenja za donatorske i druge potpore).*

 Vajar Dejan Jankov predstavio je svoje delo „Mjesto zločina“ (memorijal/spomen-ploča posvećena silovanim ženama od 1992. do 1995. u Foči), koje je 19. juna ove godine poklonio ženama žrtvama silovanja u Foči. Tom spomen pločom obeležava se mesto masovnih silovanja.  

 U diskusiji je komentarisano i usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji afirmiše institucionalni feminizam, sa kojim bi moglo biti problema u realizaciji. S tim u vezi je i oblik finansiranja unutar institucija u zemlji.

Drugi problem vidi se i u načinu izveštavanja (stranim i domaćim) donatorima o završenim projektima. Ti izveštaji su pre oblik patrijarhalne konstrukcije o boljitku i promeni u društvu, nakon ostvarenog projekta, nego istina. Otvoren je i problem da izveštaji o završenim projektima odlaze donatorima, pa se o rezultatima manje zna unutar postojećih ženskih organizacija i mreža (na primer, o rezultatima rada sa Romkinjama, o čemu govori S. Savić).

Od prepreka koje stoje na putu feminističkom pokretu, izdvojene su sledeće:

• prevazići donatorske potrebe, ustanoviti mehanizme horizontalnog procesa menjanja društvenih odnosa i dosledna solidarnost sa svim ugnjetenim grupama. Tako se pokazuje za poslednju godinu da su retradicionalizacija i (ne)briga o starijima izašli na videlo, pored opšteg siromaštva stanovništva.

 Od predloga čime bi mogao da se bavi feministički pokret, izdvojeni su sledeći:

 - obrazovanje žena kao bazično feminističko pitanje svih grupa (posebno Romkinja i Roma);

 - suočavanje sa prošlošću u mestima u Vojvodini i sa osobama koja su do sada ostala nedovoljno vidljive (Vera Veber u Adi, ili revolucionarke u Subotici).

 Bašaragin Margareta je saopštila o rezultatima istraživanja na projektu Antifašistkinje Subotice - skojevke partizanke, AFŽ-ovke (finansira Rekonstrukcja ženski fond (RŽF)). Iznela je podatak da ni uža ni šira (feministička) javnost ne zna za Etu Hedrih Kizur, skojevku, parizanku, AFŽovku, za razliku od njenog proslavljenoig supruga Kizur Ištvana. To je razlog zbog kojeg ona poklanja pažnju našim prethodnicama u Subotici.

 Savić podseća da su RŽF zajedno osnovale ŽUC, ŽSI, Fond za otvoreno družtvp 2004. godine (kada je ukinut Ženski program u Fondu), s ciljem da nastavi pomaganje ženskih projekata i posebno usavršavanja na ženskim i rodnim studijama na master, magistarskom i doktorskom programu. Podseća da je ukupno RŽF pomogao studentkinjama za rodne studije UNS tokom 2003-2016. sa oko 2 miliona dinara (uglavnom su to školarine, koje su uplaćene kirektno rektoratu UNS).

  U drugom delu sastanka promovisana je publikacija Neda Božinović – Kontinuitet borbe za mir i ženska prava, 2021.  U publikaciji ŽUC je u publikaciji objedinio tekstove N. Božinović, povodom 20 godina od smrti, jedne od osnivačica i aktivistkinja ŽUC-a. Publikacija sadrži šest tekstova, koji su podeljeni u tri tematske celine.

Nazivi tekstova Nede Božinović:

 „Žene u modernizacijskim procesima u Jugoslaviji i Srbiji“, u: Latinka Perović (ur.) (1998). Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 505-533.

„Udruženje i domovi studentkinja Beogradskog univerziteta: školovanje u Srbiji – kratak pregled“ (sa Slavkom Morić Petrović), u: Dobrica Vulović i Boz̆idar Draškić, ur. (1988).  Studentkinje beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Centar za marksizam, 17-53.

„Mila Dimić“, u: Dobrica Vulović i Boz̆idar Draškić (ur.) (1988).  Studentkinje beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Centar za marksizam, 99-105.

„Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog univerziteta u narodnooslobodolačkom ratu i revoluciji“, u: Dobrica Vulović i Boz̆idar Draškić (ur.) (1988).  Studentkinje beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Centar za marksizam, 106-201.

„Pristajete li da nas vrate u prošlost“, Žene protiv rata, br. 1, avgust 1994, 21-24.

„Žene, armije, ratovi“, u:  Zajović, Staša (ur.) (1998). Žene za mir. Beograd: Žene u crnom, 272-278.

 FDK je završen dogovorima o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu u kojem će se afirmisati žene koje su stekle stepen doktora nauka na ACIMSI Centru za rodne studije UNS

(O starenju Margareta Bašaragin; Dragana Pejović, Pravni položaj žena u prostituciji).

 Belešku pripremili

  Miloš Urošević i Svenka Savić    2.7.2021.

 * "Mada srodan, solidarnost je svakako znatno širi pojam od filantropije ili dobročinstva. Solidarnost podrazumeva empatiju i iskrenu involviranost u stanja drugih, podrazumeva ozbiljan nivo društvene povezanosti. Solidarnost je nešto kao pogled na svet, životni stav, dok je filantropija akcija, gest koji dolazi moguće  iz tog stava, ali ne i nužno. Solidarnost se može izražavati na mnogo načina, a filantropija samo na jedan – novcem. I dok humani i filantropi možemo biti svi ponekad, ako smo empatični i solidarni to je trajno stanje, gotovo opredeljenje."