Margareta Bašaragin ispred „Ženske studije i istraživanja“ Novi Sad, podružnica Subotica, pozvala je građane i građanke da u petak, 13. septembra, u 10 časova, zajedno polože venac na spomen ploču žrtvama fašističkog terora i time odaju počast žrtvama Žute kuće, u kojoj je danas smešten Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku.
Ove godine u septembru navršava se 83 godine od kada je zloglasna Žuta kuća u Subotici pretvorena u mučilište.
Fašistička okupatorska vlast u Subotici 1941. godine započela je masovna hapšenja komunista i komunistkinja, skojevki i skojevaca, svih onih koji su se suprotstavljali teroru.
Veliki broj njih zatvoren je u Žutoj kući – zloglasnom mučilištu. Među njima bilo je i stotinak žena čija je imena zabeležila Magda Simin Bošan, i sama zatvorenica Žute kuće.
„Agenti, specijalno školovani u posebnim gestapovskim školama batinali su žene i muškarce kundacima, cokulama, stezali lobanje kaiševima, polugama, stavljali pendreke u vaginalne otvore žena, stezali mošnice muškarcima. Zatvorenice i zatvorenici su svakoga dana od četiri sata ujutru do deset sati naveče bili prinuđeni da sede licem okrenutim prema zidu, nepomično i bez glasa, a između njih i iza njihovih leđa nalazili su se naoružani žandari“, navodi se u pozivu.
Preki sud je novembra 1941. godine osudio komunistkinje i antifašistkinje Lolu Lauru Vol i Magdu Rac na smrt. Lola (27 godina) je obešena 18. novembra zajedno sa grupom drugova. Magda Rac je pomilovana i dobila je 10 godina robije. Ostale drugarice su prebačene iz Žute kuće u Sudski zatvor u Subotici. Marta 1942. g. sudilo im se pred Vojnim sudom – njih 30 osuđeno je na robiju od 6 meseci do 15 godina. Poslate su u logore i zatvore: Marijanostru, Komarom, koncentracioni logor u Bačkoj Topoli, sabirne centre u Budimpešti, zatvor u Segedinu, Bergen-Belsen, Ravensbruk, Dahau, Armija – istražni zatvor u Novom Sadu.
Žuta kuća bila je sedište Gestapoa i mučilište sve do kraja Drugog svetskog rata. Prebijanja i vešanja bila su svakodnevica.
