Aktivnosti

Detalji

Na radionici u Atini, Grčka (1-4.2021) u okviru projekta REWOMEN ostvarene su 2 teme: “Let’s talk about SEXism and SEXualization” i „My body My choice“.

Projektom REWOMEN  obeležavamo 20. godišnjicu proglašenja Povelje EU o osnovnim ljudskim pravima, kreiranjem međunarodne dokumentarne izložbe posvećene istoriji Pokreta za oslobođenje žena  u Evropi (Women's Liberation Movement -WLM).
Izložba ce biti deo programa Novi Sad 2022 u okviru programskog luka HEROINE.
Zato što istorija žena nije dovoljno vidljiva ni u školama, medijima, nazivima ulica i trgova niti je deo zvaničnih istorijskih narativa ili evropskih istorijskih komemoracija.
Na izložbi će publika saznati za šta su to žene nastavile da se bore u Evropi nakon što su izborile pravo glasa i pravo na rad.
 
Izložba će se sastojati od dokumenata, fotografija, tekstova, artefakata, članaka, video materijala koji su interaktivni sa publikom.
Specifičnost ovog projekta je u tome što su većinski angažovane žene koje do sada nisu imale priliku da učestvuju u EU projektima, posebno ne u projektima koji se bave ženskom istorijom i ženskim temama. Većini partnerskih organizacija je ovo takođe prvi projekat koji se bavi ženskom istorijom.
 
U REWOMEN projekat su uključene 18 organizacija iz 10 država. Radionica u Atini je realizovana u saradnji sa Polyplanity i AMAKA .
Od lokalnih organizacija iz Novog Sada u projekat su uključene Ženske studije i istraživanja Sos Ženski Centar IRIDA .
Projekat je finansiran u okviru EU programa Europe for Citizens - European Remembrance.
 

Detalji
11. decembra 2021. Žene u crnom (Beograd), Ženske studije i istraživanja (Novi Sad) i Iz kruga... Vojvodina (Novi Sad) suorganizovale su "Feministički pristup problemu seksualnog nasilja u ratu u bivšoj Jugoslaviji: Za kulturu sećanja i odgovornosti" u prostorijama "Iz kruga... Vojvodina" (Novi Sad, Bul. vojvode Stepe 67).
Staša Zajović (ŽUC) održala je predavanje "Tranziciona pravda – feministički pristup, Sanja Pavlović (Autonomni ženski centar, Beograd) govorila je "O seksualnom nasilju u ratu.  Ovom prilikom projektovan je i dokumentarni film "Ženski sud – feministički pristup pravdi", u režiji Filipa Markovinovića (52 minuta).
 
Ova obrazovna aktivnost deo je projekta koji Žene u crnom sprovode zajedno sa Autonomnim ženskim centrom i Inicijativom mladih za ljudska prava, uz podršku nemačke fondacije Medica mondiale.
 
 
 
 
 
 
Fotografije: Miladinka Mijatović
 

Detalji

Baletska škola u Novom Sadu i Udruženje “Ženske studije i istraživanja”, Novi Sad suorganizovale su 1. decembra 2021. u 12.00h u novoj zgradi Baletske škole u Novom Sadu promociju knjige Život bez kompromisa za umetnost i mir.  Jelena Šanitć : eseji, zapisi, komentari, koju je uredila Amra Lafitić, izdavač Fondacija „Jelena Šantić“, Grupa 484, Istorijski arhiv Beograda, 2021.

Promociju je moderirala Svenka Savić, a govorile su Marijana Prpa Fink, Irina Ljubić i Irina Subotić.

Knjiga sadrži intervjue, kritike, eseje i teorijske tekstove o baletu i savremenoj igri, ali i planove i izveštaje o humanitarnim i mirovnim projektima, apele, komentare Jelene Šantić (1944-2000), balerine, istoričarke baleta, borkinje za mir i ljudska prava, jedinstvene među značajnim ličnostima jugoslovenskog kulturnog prostora.

 

Foto: I. Subotić

Detalji

Danas svedočimo da se borba protiv fašizma zloupotrebljava za dnevnopolitičke svrhe i svodi na pojavu, za koju sve više nismo sigurni ni da se dogodila. Činjenica je da je fašizam bio i ostao prisutan, pa je uvek iznova neophodno ukazivati na njega. Posebno je važno isticati doprinose zaslužnih žena koje su delovale u duhu antifašističke borbe iz različitih nacionalnih zajednica na prostoru Vojvodine, zato što su danas nepoznate široj javnosti, a nadilazile su sve nacionalne, verske, kulturne i jezičke razlike. Njihov aktivizam počivao je na vrednostima uzajamnog poštovanja, saradnje, zajedničkog učenja i očuvanja mira.

Mirovno i antifašističko delovanje Subotičanki možemo istraživati paralelno sa naporima Ženskog pokreta za dostizanje punih političkih, radnih i drugih prava žena kao ravnopravnih članica društva.

Rad i rast žena u Subitici treba posmatrati kroz hronološki sled promena političke (državne) pripadnosti od Autrougarske monarhije, Kraljevine SHS/Jugoslavije do SFRJ.

Tri su vremenska perioda:

1. 1918-1941: od osnivanja zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do izbijanja Drugog svetskog rata;

2. 1941-1945: period okupacije i borbe u Drugom svetskom ratu;

3. 1944-1953: od organizovanja Antifašističkog fronta žena u Subotici do ukidanja Antifašističkog fronta žena u SFRJ.

Zabeležila sam životne priče dvanaest antifašistkinja Subotice:

Lili Bek Krmpotić (Lili Beck Krmpotic), Magda Bošan Simin (Magda Boschan Simin), Klara Buljovčić Ledvai, Ruža Čizme(i)k Dudašev, Eta (Etela) Hedrih Kizur (Etela Hedrich Kizur), Anka Kmezić Dubajić, Draginja Lendvai, Sofija Malušev Spahić, Bosiljka Bosa Miličević, Ida Sabo (Szabó Ida), Edita Špicer Hajzler (Edita Spitzer Heisler), Laura Lola Vol Vinkler (Laura Lola Wohl Winckler)

od kojih su 10 preživele ratna stradanja i u miru nastavile nakon 1945. svoj antifašistički i feministički rad.

Pilot istraživanje pokazalo je da postoje rasuti podaci u raznim arhivima i bogata memoarska građa koju treba ponovo vrednovati, danas sa vremenskom distancom od 90, 80, 70 godina od dešavanja. Sastavni deo istraživanja ženskih studija je i feministička perspektiva na životne priče zaslužnih antifašistkinja nekada i na doprinose i ulogu koje su imale u antifašističkom i ženskom pokretu. Samo tako možemo stvarati žensku istoriju, istoriju razvoja feminizma i ženskog pokreta kod nas. Bez kontinuiteta sa prošlošću nema ni jasne vizije budućnosti.

Smrt fašizmu - sloboda narodu!

dr Margareta Bašaragin