Aktivnosti

Međunarodni dan žena i devojaka u nauci obeležen je na Univerzitetu u Novom Sadu 11. februara 2022. godine, u organizaciji Odbora za rodnu ravnopravnost UNS-a.

Obeležavanje Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci na UNS-u obuhvatio je dva događaja koja su priređena u Rektoratu Univerziteta: promociju knjige „Naučnice u društvu“ u izdanju Etnografskog instituta SANU, kao i studentsko umrežavanje i predstavljanje studentskih organizacija na Univerzitetu u Novom Sadu koje imaju ženske ogranke.

Na promociji knjige „Naučnice u društvu“, u izdanju Etnografskog instituta SANU, učestvovale su doc. dr Karolina Lendak-Kabok, rukovoditeljka Univerzitetskog centra za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja UNS (UCIMSI) i članica Odbora za rodnu ravnopravnost Univerziteta, prof. dr Svenka Savić, profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu i dr Sanja Kojić Mladenov, muzejska savetnica u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

U uvodnom delu skupa, doc. dr Karolina Lendak-Kabok dala je kraći osvrt na Međunarodni dan žena i devojaka u nauci, kao značajan datum koji se obeležava širom sveta, nakon što je krajem 2015. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju o njegovom proglašenju.

U nastavku razgovora, profesorka emerita dr Svenka Savić govorila je o važnosti teme naučnica, kao i o nekoliko poslednjih značajnih izdanja i aktivnosti koje su organizovane u Srbiji na temu naučnica u društvu. Među njima je i izdanje Etnografskog instituta SANU iz 2020. godine pod nazivom „Naučnice u društvu“, urednica Lade Stevanović, Mladene Prelić i Miroslave Lukić Krstanović. Reč je zborniku radova sa konferencije održane od 11. do 13. februara 2020. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Ovo izdanje predstavlja jedan od rezultata projekta „Položaj naučnica u društvu i na tržištu rada u Srbiji“ Etnografskog instituta SANU, koji je podržan u okviru Programa participacije UNESKO-a 2018/2019.

Pored toga, na promociji knjige govorila je dr Sanja Kojić Mladenov, muzejska savetnica u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, koja je detaljnije predstavila svoj članak objavljen u ovoj knjizi, sa posebnim osvrtom na odnos umetnosti i nauke.

Promociju zbornika „Naučnice u društvu“ zajednički su organizovali UCIMSI i Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ Novi Sad, a tokom skupa prikazan je i video zapis „Naučnice u društvu: značajne, a nevidljive“.

U nastavku manifestacije, istog dana održana je i prezentacija studentskih organizacija koje imaju ženske ogranke: ESTIEM, AIESEC, EESTEC i FUTURE FEMALES, sa ciljem međusobnog upoznavanja i bližeg povezivanja studenata i studentkinja u okviru aktivnosti od zajedničkog interesa. Moderatori ovog segmenta bili su doc. dr Karolina Lendak Kabok i Vladimir Todorović, članovi Odbora za rodnu ravnopravnost Univerziteta.

Glavni cilj obeležavanja Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci na Univerzitetu u u Novom Sadu je podizanje svesti o tome da naučni i tehnološki razvoj može biti dostignut kada žene i devojke postanu tvorci i lideri naučno-tehnoloških inovacija. Tim povodom, organizatori manifestacije su pozvali da se trajno zanemare stereotipi, podrži rodna ravnopravnost i ne dozvoli da žene i devojke budu diskriminisane i sprečene da se bave naukom.

Obeležavanje Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci na UNS-u jedna je u nizu aktivnosti utvrđenih Planom za postizanje rodne ravnopravnosti na Univerzitetu u Novom Sadu.

_________________________

Međunarodni dan žena i devojaka u nauci obeležava se širom sveta 11. februara svake godine. Ideja za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci potekla je od Komisije Ujedinjenih nacija za status žena. Na 55. zasedanju ove Komisije, 14. marta 2011. godine, usvojen je izveštaj sa zaključcima o pristupu i učešću žena i djevojaka u obrazovanju, nauci i tehnologiji, kao i o promovisanju ravnopravnog položaja zapošljavanju žena i uslovima rada u ovim oblastima.

Decembra 2013. godine Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o nauci, tehnologiji i inovacijama u kojoj je navedeno da je puna i jednaka dostupnost i učešće u nauci, tehnologiji i inovacijama za žene i djevojčice svih uzrasta imperativ za postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i djevojaka u ovim oblastima. Dve godine kasnije, 22. decembra 2015. godine, na zasedanju Generalne skupštine UN usvojena je rezolucija kojom je 11. februar proglašen za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci.

Globalno, žene su i dalje manje plaćene, ređe napreduju, dobijaju manje projekata i češće napuštaju karijeru u nauci od muškaraca koji su jednako kvalifikovani. Prema podacima UNESKO-a (2014-2016) samo oko 30% devojaka bira studije u oblasti STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika). Prema globalnim statistikama vrlo mali broji devojaka studira informaciono-komunikacione tehnologije (3%), prirodne nauke, matematiku i statistiku (5%) i inženjerstvo (8%). Smatra se da su glavni razlozi da ovoliko mali broj devojaka bira STEM studije ustaljeni stereotipi koji devojke udaljavaju od ovih oblasti.

Ovaj međunarodni dan ima za cilj da podstakne više žena i devojaka da se posvete karijeri u STEM naukama. Slično, ako ne i mnogo teže, kao i u drugim oblastima one su i u nauci stigle do izuzetno važnih rezultata i otkrića – otkrile su pulsare, pronašle prve dokaze za tamnu materiju, među prvima istraživale radioaktivnost, nuklearnu fisiju, matematiku, napisale prvi kompjuterski program, pronašle prvi bag (bubu) i još mnogo toga.

Izvor: https://www.uns.ac.rs/index.php/vesti-c/rodna-ravnopravnost/7653-dan-zene-u-nauci 

Gradska biblioteka Subotica i Udruženje „Ženske studije i istraživanja” Novi Sad, podružnica Subotica suorganizovali su promociju knjige "Antifašistkinje Subotice: skojevke partizanke i afežeovke" Margarete Bašaragin (Futura publikacije i Udruženje „Ženske studije i istraživanja“, Novi Sad, 2021) u čitaonici Gradske biblioteke Subotica 4. februara 2022.

Na promociji su pored autorke učesvovali/e: dr Uglješa Belić, recenzent, Dejan Mrkić, Istorijski arhiv Subotica, dr Dragana Pejović, moderatorka, prof. dr Duško Radosavljević, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad i Nela Tonković, Savremena galerija Subotica.

Za ovu priliku Gradska biblioteka Subotice izradila je plakate sa fotografijama iz knjige.

Na promociji su prisutni/e dobili/e primerke knjige.

Margareta Bašaragin

 

 

Foto: Nataša Belić

U organizaciji Univerzitetskog centra za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja – UCIMSI Univerziteta u Novom Sadu i Udruženja „Ženske studije i istraživanja” Novi Sad, u Rektoratu Univerziteta je 27. januara 2022. godine održana promocija knjige „Antifašistkinje Subotice: skojevke partizanke i afežeovke“ dr Margarete Bašaragin (izdavači: Futura publikacije i Udruženje „Ženske studije i istraživanja“, Novi Sad, 2021).

Pored autorke dr Margarete Bašaragin, o knjizi su govorili dr Uglješa Belić, recenzent, doc. dr Smiljana Milinkov, Filozofski fakultet UNS i prof. dr Duško Radosavljević, Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ Novi Sad, a moderatorka skupa bila je dr Karolina Lendak-Kabok, docentkinja na Filozofskom fakultetu UNS i rukovoditeljka UCIMSI i doktorskih akademskih studija Rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu.

U knjizi „Antifašistkinje Subotice: skojevke partizanke i afežeovke“ tematizovano je mirovno i antifašističko delovanje Subotičanki u prvoj polovini 20. veka. Cilj knjige je da otrgne od zaborava ovaj značajan doprinos građanki Subotice i njihovu borbu za prava žena, u višejezičnom, višekulturnom i višekonfesionalnom gradu. U delu je prikazano 12 životnih priča anifašistkinja Subotice (Lili Bek Krmpotić, Magda Bošan Simin, Klara Buljovčić Lendvai, Ruža Čizme(i)k Dudašev, Eta Hedrih Kizur, Anka Kmezić Dubajić, Draginja Lendvai, Sofija Malušev Spahić, Bosa Miličević, Ida Sabo, Edita Špicer Hajzler i Lola Vol). Pilot-istraživanje je pokazalo da postoje rasuti podaci u arhivima i memoarska građa koju danas treba ponovo vrednovati, a edukativni program ženskih studija treba da obuhvati doprinose i ulogu koje su imale u antifašističkom i ženskom pokretu.

Dr Margareta Bašaragin je predsednica Podružnice Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ u Subotici. Do sada je objavila knjige Rod kultura i diskurs razgovora u razredu (izdavač: Fondacija akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija, 2019), Znamenite Jevrejke Subotice (Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, 2020) i Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke (Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, 2021) i uredila knjige Znamenite Jevrejke Subotice: Sonja Liht – životna priča (Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, 2021) i Starost i rod u vremenu i prostoru: Šta starije žene (ne)mogu u Srbiji danas? (Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, 2021).

Preuzeto sa sajta: https://www.uns.ac.rs/index.php/vesti-2/174-rodna-ravnopravnost/7638-promocija-knjige-o-antifasistkinjama-subotice 

 

 

Foto: Miladinka Mijatović

ŽSI kao partnerska organizacija učustvuju na četvrtoj, poslednjoj radionici REWOMEN projekta koji se održava 19-22. januara 2022. u Ptuju, Slovenija.

Projekat „Evropsko žensko sećanje“ (REWOMEN) deo je programa Evropa za građane i građanke – Evropsko sećanje, sa 18 partnerskih organzacija iz 10 evropskih zemalja u trajanju 18 meseci (nosilac: Arvih Vojvodine, N. Sad u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad 2021“,, a finansira Evropska komisija kroz program „Evropa za građane i građanke“.

Cilj projekta je jačanje ženskih prava povećanjem vidljivosti evropske ženske istorije i razvijanje međunarodne ženske solidarnosti, uz predstavljanje istorije Pokreta za oslobođenje žena u Evropi (Women's Liberation Movement): 1960-2000.

Teme radionice u Ptuju su Ženske studije i feministička teorija i Femnistička umetnost.

M Bašaragin ispred ŽSI učestvuje sa temom Ženske studije i feministička teorija u Srbiji.

 

 

Program radionice:

program radionice u Ptuju

Margareta Bašaragin