Aktivnosti

Ove godine krajem leta navršava se tačno osamdeset godina od kada je fašistička okupatorska vlast u Subotici 1941. godine započela masovna hapšenja komunista i komunistkinja, skojevki i skojevaca.

Veliki broj njih zatvoren je u Žutoj kući - zloglasnom mučilištvu. Među njima bilo je i stotinak žena čija je imena zabeležila Magda Simin i koja ovde prilažemo.

Agenti, specijalno školovani u posebnim gestapovskim školama batinali su žene i muškarce kundacima, cokulama, stezali lobanje kaiševima, polugama, stavljali pendreke u vaginalne otvore žena, stezali mošnice muškarcima. Zatvorenice i zatvorenici su svakoga dana od četiri sata ujutru do deset sati naveče bili/e prinuđeni/e da sede licem okrenutim prema zidu, nepomično i bez glasa, a između njih i iza njihovih leđa nalazili su se naoružani žandari. Nije bilo dozvoljeno da se pomere ili da progovore...

Preki sud je novembra 1941. .g  osudio komunistkinje i antifašistkinje Lolu Lauru Vol i Magdu Rac na smrt. Lola (27 godina) je obešena 18. novembra zajedno sa grupom drugova. Magda Rac je pomilovana i dobila je 10 godina robije. Ostale drugarice su prebačene iz Žute kuće u Sudski zatvor u Subotici. Marta 1942. g. sudilo im se pred Vojnim sudom – njih 30 osuđeno je na robiju od 6 meseci do 15 godina. Poslate su u logore i zatvore: Marijanostru, Komarom, koncentracioni logor u Bačkoj Topoli, sabirne centre u Budimpešti, zatvor u Segedinu, Bergen-Belsen, Ravensbruk, Dahau, Armija – istražni zatvor u Novom Sadu...

Sve koje su imale kraće vremenske kazne su se tokom Drugog svetskog rata uključile u ilegalni pokret.

Pozivam Vam da zajednički obeležimo ovu tužnu godišnjicu i ne dopustimo da se stradanja naših saborkinja antifašistkinja i saboraca antifašista zaborave!

Grob Lole Vol na Jevrejskom goblju u Subotici

(izvor: http://groblje.josu.rs/sektor-5-red-32-grobno-mesto-3/)

SPISAK ŽENA ZATVORENIH U ŽUTOJ KUĆI U SUBOTICI 1941. GODINE

(Simin 1984: 482-483)[1]

 

  1. Albert Terika
  2. Antunović-Silađi Lozika
  3. Bakoš Piroška
  4. Balažević-Barta Viktorija
  5. Balažević Ruža
  6. Balunović-Poljakovića Jaga
  7. Bartuš-Saboljević Tereza
  8. Baš-Radulović Kata
  9. Blau Ilona
  10. Blau Šandora supruga
  11. Boravić Eržebet
  12. Bošan-Simin Magda
  13. Bošković-Peić Tereza
  14. Buljovčić Anica
  15. Buljovčić Kata
  16. Čakić Krista-Pančić
  17. Čebi Gizela
  18. Čak Marija
  19. Čilag Nora
  20. Dalmaški Marija
  21. Dudašev Ruža
  22. Đeri Juca
  23. Đeri Ferenca (?)
  24. Džavić Krista
  25. Engler-Majer Albina
  26. Evetović Anka
  27. Fišer Piroška
  28. Fišer Ljubica
  29. Francetić-Blau dr Ruža
  30. Gadžur Marija
  31. Gadžur Katica
  32. Glavački-Perl Zita
  33. Hojman dr Jolan
  34. Hajzler-Špicer Edit
  35. Hedrih-Bear Kata
  36. Hegediš Tereza
  37. Ivković I. Cecilija
  38. Ivković I. Giza
  39. Jakšić Anastazija
  40. Jakšić Jana
  41. Jarić Ljubica
  42. Jovelić Jagoda
  43. Jovelić Ksenija
  44. Juhas-Terek Piroška
  45. Klauber-Gros Ruža
  46. Knežević Milena
  47. Knjur Eta
  48. Kolar-Rudič Jelena
  49. Kopunović-Sič Krista
  50. Kovač Šehter Ruža
  51. Kovačević Sofija
  52. Krmpotić-Bek Lili
  53. Lendvai Draginja
  54. Lendvai Klara
  55. Levai-Sekelj Ica
  56. Malušev-Marton Boriška
  57. Marki Ežebet
  58. Merković Jelena
  59. Merković-Šafer Marica
  60. Milovanović Jelena
  61. Molnar-Sep Marija
  62. Musin-Fišer Giza
  63. Nastić Milojka
  64. Nemet-Jenei Gizela
  65. Nemet-Sabo Jolanka
  66. Pele-Kovač Tereza
  67. Prčić-Vojnić Gizela
  68. Presburger Kata
  69. Počuča Darinka
  70. Rac Komar Magda
  71. Ristić Dalmački Marija
  72. Rudić Seneš Magda
  73. Rudinski Ruža
  74. Rudić Stana
  75. Sabo Rozalija
  76. Sabo Šoti Agneš
  77. Sarić Irena
  78. Saulić Klara
  79. Sep Kalmar Marija
  80. Singer Irma
  81. Šićarević Emilija
  82. Šilić Rakecki Eržebet
  83. Šinković Eržebet
  84. Štern Ferenca
  85. Takač Marija
  86. Tašović Ivanka
  87. Tikvicki Rakoši Galja
  88. Tikvicki Terezija
  89. Varga Gizela
  90. Vajs Olga
  91. Vekonj Šimoković Margita
  92. Vojnić-Hajduk Milodanović Ruža
  93. Vojnić-Purčar Ana
  94. Vol Lola
  95. Vuković Lujza
  96. Stilinović Marija

[1] Simin, Magda (1984). „Žene Subotice u 1941. godini“, u: Kecić, Danilo (ur.) (1984). Žene Vojvodine u ratu i revoluciji: 1941-1945: (radovi sa savetovanja održanog 27.i 28 marta 1984. u Novom Sadu. Novi Sad/Bečej: Institut za istoriju/Proleter, 468- 483.

Ženske studije i istraživanja Novi Sad, podružnica u Subotice realizuje projekat „Antifašistkinje subotice: skojevke, partizanke AFŽovke koji finansira Rekonstrukcija ženski fond, Beograd (maj 2021 – dec. 2021).

Cilj projekta je doprinos kolektivnom znanju i sećanju na doprinose žena tokom istorije u borbi protiv fašizma i očuvanju mira, kroz istraživanje i beleženje životnih priča znamenitih antifašistkinja Subotice (skojevki, partizanki i AFŽovki).

 

 

 

 

 

 

Feministički diskusioni kružok(FDK)

Novi Sad, subota 26. jun 2021.od 11,00- 14,00 časova

Beleška

 

Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ (ŽSI), Novi Sad i Žene u crnom (ŽUC), Beograd, pokrenule su septembra 2020. godine feminističke diskusione kružoke (FDK) kao konsultativne sastanke o raznim pitanjima važnim za feminističke i ženske programe i studije – ukupno 5.

 Peti sastanak FDK održan je u Novomi Sadu u subotu 26. juna 2021. od 11,00- 14,00 časova u organizaciji ŽSI, ŽUC i  IZ KRUGA... Vojvodina (N. Sad) u čijem prostoru su bila i 2 prethodna susreta.

 Ovom sastanku su prisustvovale aktivistkinja i aktivisti iz Novog Sada, Subotice, Beograda i Leskovca -  ukupno 14.

 Program FDK je bio podeljen na dva dela, kojima je moderirala Staša Zajović.

 U prvom delu su aktiviskinje razgovarale na temu „Kuda ide feminizam – ovde i sada?“  Uvodnu reč daje S. Zajović i otvara pitanja aktuelna danas:

  • zajedničko promišljanje o izazovima, opasnostima sa kojima se suočava feministički aktivizam; kako uskladiti borbu za opstanak i borbu za autonomiju - principe i vrednosti?;
  • politika međunarodne pomoći – takmičarstvo i rivalitet naspram solidarnosti i kohezije;
  • drugačija politika međunarodne pomoći (ženski fondovi – alternativna pomoć);
  • uticaj NVO-izacije i institucionalnih mehanizama rodne ravnopravnosti na feminizam i feministički pokret;
  • međugeneracijski jaz u feminističkom pokretu?;
  • kojim pitanjima/temama feminizam treba da se bavi danas?

 U diskusiji su učestvovale: Anđelija Vučurević, Svenka Savić, Margareta Bašaragin, Ivan Nikolić, Dragana Pejović, Miloš Urošević, Gizela Tot Štanji, Milena Marinković...

 Uvodničarka konstatuje da je 80-tih godina u ženskom pokretu značajno prisustvo žena iz akademske sfere, 90-tih je obogaćen aktiviskinjama iz različitih grupa, ali je vidljivo u 2000-tim prilagođavanje onome što donatori traže kao svoja pitanja u našem društvu. Procena je u diskusiji da je u ranijem periodu bilo više solidarnosti među akterkama, za razliku od današnjeg opšteprisutnog rivaliteta za donatore (manje solidarnosti više takmičenja za donatorske i druge potpore).*

 Vajar Dejan Jankov predstavio je svoje delo „Mjesto zločina“ (memorijal/spomen-ploča posvećena silovanim ženama od 1992. do 1995. u Foči), koje je 19. juna ove godine poklonio ženama žrtvama silovanja u Foči. Tom spomen pločom obeležava se mesto masovnih silovanja.  

 U diskusiji je komentarisano i usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji afirmiše institucionalni feminizam, sa kojim bi moglo biti problema u realizaciji. S tim u vezi je i oblik finansiranja unutar institucija u zemlji.

Drugi problem vidi se i u načinu izveštavanja (stranim i domaćim) donatorima o završenim projektima. Ti izveštaji su pre oblik patrijarhalne konstrukcije o boljitku i promeni u društvu, nakon ostvarenog projekta, nego istina. Otvoren je i problem da izveštaji o završenim projektima odlaze donatorima, pa se o rezultatima manje zna unutar postojećih ženskih organizacija i mreža (na primer, o rezultatima rada sa Romkinjama, o čemu govori S. Savić).

Od prepreka koje stoje na putu feminističkom pokretu, izdvojene su sledeće:

  • prevazići donatorske potrebe, ustanoviti mehanizme horizontalnog procesa menjanja društvenih odnosa i dosledna solidarnost sa svim ugnjetenim grupama. Tako se pokazuje za poslednju godinu da su retradicionalizacija i (ne)briga o starijima izašli na videlo, pored opšteg siromaštva stanovništva.

 Od predloga čime bi mogao da se bavi feministički pokret, izdvojeni su sledeći:

 - obrazovanje žena kao bazično feminističko pitanje svih grupa (posebno Romkinja i Roma);

 - suočavanje sa prošlošću u mestima u Vojvodini i sa osobama koja su do sada ostala nedovoljno vidljive (Vera Veber u Adi, ili revolucionarke u Subotici).

 Bašaragin Margareta je saopštila o rezultatima istraživanja na projektu Antifašistkinje Subotice - skojevke partizanke, AFŽ-ovke (finansira Rekonstrukcja ženski fond (RŽF)). Iznela je podatak da ni uža ni šira (feministička) javnost ne zna za Etu Hedrih Kizur, skojevku, parizanku, AFŽovku, za razliku od njenog proslavljenoig supruga Kizur Ištvana. To je razlog zbog kojeg ona poklanja pažnju našim prethodnicama u Subotici.

 Savić podseća da su RŽF zajedno osnovale ŽUC, ŽSI, Fond za otvoreno družtvp 2004. godine (kada je ukinut Ženski program u Fondu), s ciljem da nastavi pomaganje ženskih projekata i posebno usavršavanja na ženskim i rodnim studijama na master, magistarskom i doktorskom programu. Podseća da je ukupno RŽF pomogao studentkinjama za rodne studije UNS tokom 2003-2016. sa oko 2 miliona dinara (uglavnom su to školarine, koje su uplaćene kirektno rektoratu UNS).

  U drugom delu sastanka promovisana je publikacija Neda Božinović – Kontinuitet borbe za mir i ženska prava, 2021.  U publikaciji ŽUC je u publikaciji objedinio tekstove N. Božinović, povodom 20 godina od smrti, jedne od osnivačica i aktivistkinja ŽUC-a. Publikacija sadrži šest tekstova, koji su podeljeni u tri tematske celine.

Nazivi tekstova Nede Božinović:

 „Žene u modernizacijskim procesima u Jugoslaviji i Srbiji“, u: Latinka Perović (ur.) (1998). Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 505-533.

„Udruženje i domovi studentkinja Beogradskog univerziteta: školovanje u Srbiji – kratak pregled“ (sa Slavkom Morić Petrović), u: Dobrica Vulović i Boz̆idar Draškić, ur. (1988).  Studentkinje beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Centar za marksizam, 17-53.

„Mila Dimić“, u: Dobrica Vulović i Boz̆idar Draškić (ur.) (1988).  Studentkinje beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Centar za marksizam, 99-105.

„Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog univerziteta u narodnooslobodolačkom ratu i revoluciji“, u: Dobrica Vulović i Boz̆idar Draškić (ur.) (1988).  Studentkinje beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Centar za marksizam, 106-201.

„Pristajete li da nas vrate u prošlost“, Žene protiv rata, br. 1, avgust 1994, 21-24.

„Žene, armije, ratovi“, u:  Zajović, Staša (ur.) (1998). Žene za mir. Beograd: Žene u crnom, 272-278.

 FDK je završen dogovorima o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu u kojem će se afirmisati žene koje su stekle stepen doktora nauka na ACIMSI Centru za rodne studije UNS

(O starenju Margareta Bašaragin; Dragana Pejović, Pravni položaj žena u prostituciji).

 Belešku pripremili

  Miloš Urošević i Svenka Savić    2.7.2021.

 

 * "Mada srodan, solidarnost je svakako znatno širi pojam od filantropije ili dobročinstva. Solidarnost podrazumeva empatiju i iskrenu involviranost u stanja drugih, podrazumeva ozbiljan nivo društvene povezanosti. Solidarnost je nešto kao pogled na svet, životni stav, dok je filantropija akcija, gest koji dolazi moguće  iz tog stava, ali ne i nužno. Solidarnost se može izražavati na mnogo načina, a filantropija samo na jedan – novcem. I dok humani i filantropi možemo biti svi ponekad, ako smo empatični i solidarni to je trajno stanje, gotovo opredeljenje."

 

 

Prilog istoriji ženskih studija u Novom Sadu: vreme promene (2020-2021) Svenke Savić i Margarete Bašaragin naslov je publikacije nastale na projektu "Šta žene od 65+ (ne) mogu u Srbiji danas" koji su ŽSI realizovale uz finansijsku podršku Ekumenske inicijative žena iz Omiša, Hrvatska (1.02.2020 - 30.04.2021).

Publikacija daje pregled aktivnosti ŽSI tokom trajanja projekta koji je rezultirao knjigom "Starost i rod u vremenu i prostoru" kao i aktivnosti u okviru četiri osnovne delatnosti ŽSI - edukativne, istraživačke, izdavačke  i dokumentacione tokom 2020. godine i početkom 2021. godine.

Novi Sad, 26. jun 2021.
Iz KRUGA Vojvodina, Bul. vojvode Stepe 107, N. Sad 11.00 -13.00h

Udruženje "Ženske studije i istraživanja" (ŽSI), Novi Sad i Žene u crnom, Beograd, pokrenule su septembra 2020. godine feminističke diskusione kružoke/konsultativne sastanke o raznim pitanjima. Ovo je 5. FDK od septembra 2020. godine u organizaciji Ženskih studija i istraživanja, Novi Sad, ŽUC, Beograd, a održava se u prostorijama udruženja IZ KRUGA, Vojvodina, Vojvode Stepe 67.

Feministički diskusioni kružoci/FDK su prostor za zajedničko promišljanje važnih pitanja koja nas zaokupljaju, a u cilju uvećanja
kolektivne moći i političke snage feminističkog pokreta; FDK su zajednička kritička refleksija, preispitivanje, postavljanje pitanja, izazova, kako iz prošlosti, tako i sadašnjosti ali i budućnosti našeg pokreta...