Aktivnosti

Detalji
„ ... jedan od ciljeva za poboljšanje društvenog položaja romske zajednice u svetu, u Evropi i kod nas jeste obrazovanje Roma i Romkinja na svim nivoima – od predškolskog do visokoškolskog, uključujući i obrazovanje odraslih“, podseća Svenka Savić.
 
Škola romologije je u 2007. godini postala utočište istraživačkom projektu „Izgrađivanje romske intelektualne elite na Univezitetu u Novom Sadu“ u okviru kojeg su se okupili svi romski studenti i studentkinje koji studiraju na raznim fakultetima UNS-a (u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu) i na stručnim višim i visokim školama. Cilj je bio izgrađivanje modela visokog obrazovanja romskih studenata na Univerzitetu kao instituciji.
 
Završnu publikaciju projekta „PRO Health for Roma – Rešavanje problema diskriminacije i poboljšanje pristupa zdravstvenoj zaštiti za romske zajednice“, možete preuzeti na: https://rrasrem.rs/wp-content/uploads/2021/03/PRO-HEALTH-for-Roma-Within-With-and-For-Roma-publication-March-2021-web.pdf

Detalji

Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje “Rodno osetljiv jezik u službenoj upotrebi: metod intersekcionalnosti”. Predavanje će održati dr Margareta Bašaragin onlajn putem zoom platforme 7. aprila 2021. godine sa početkom u 12 časova.

Predavanje će se fokusirati na pitanje standardizacije rodno osetljivog jezika u službenoj i javnoj upotrebi. Rodno osetljiv jezik ne podrazumeva samo doslednu primenu ženskog gramatičkog roda prilikom imenovanja ženskih osoba, njihovih zanimanja ili titula, već obuhvata i načine na koje se jezik koristi radi otklanjanja raznih vidova diskriminacije u jeziku, ali i one koje doprinose većoj vidljivosti žena i njihovom doprinosu društvu, nauci i kulturi. Inventar problema koji istražuje predavačica obuhvata primenu rodno osetljivog jezika u medijima, u obrazovanju, u naučnim časopisima, na sajtovima univerziteta, u sudu, lekarskim ordinacijama i dr.

Detalji

Novi projekat Evropsko žensko sećanje je podržan od strane Evropske komisije kroz program Evropa za građane - Evropsko sećanje, a nosilac projekta je Arhiv Vojvodine u saradnji sa Fondacijom ”Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture”.

Ideja projekta je istraživanje i prezentacija arhivske građe i dokumenata u vezi sa istorijom Pokreta za oslobođenje žena u Evropi (Women's Liberation Movement).

Istraživanje će biti realizovano u saradnji sa organizacijama iz Srbije i 9 partnerskih država: Slovenije, Italije, Crne Gore, Nemačke, Grčke, Holandije, Albanije, Francuske, Poljske.
Namera projekta je obeležavanje važnih, ali nedovoljno poznatih žena i različitih istorijskih prekretnica i promene u ženskim političkim, socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima.

Pokret za oslobođenje žena predstavlja kolektivnu borbu za jednakost koja je započela krajem 1960-ih i nastavila se tokom 1980-ih. Očekivani rezultat projekta je velika završna izložba u javnom prostoru koja će biti otvorena u okviru programa Novi Sad 2022, a zatim putovati kroz partnerske gradove.

Trajanje projekta je od 1. septembra 2020. do 1. jula 2022.

Detalji

M. Bašaragin je prisustvovala skupu prvog dana (19.03.2020), pratila program, umrežavala se i osnaživala sa ostalim aktivistkinjama. Uzela je učešća u diskusiji u delu programa o eseju francuske filozofkinjeu Barbare Stigler: O demokratiji u pandemiji (zdravlje, istraživanje, obrazovanje) koji je predstavio Nermin Vučelj (Filozofski Fakultet, Univerzitet u Nišu). Tom prilokom skrenula je pažnju da zdravlje čini i prihičko blagostanje, ne samo fizičko, ukazala na moguću manipulaciju strahom i od strane farmaceustkih kompanija i podelila iskustvo diskriminacije i zatočavanja bake u domu za starije osobe.

Drugog dana skupa (20.03.2021) S. Savić i M. Bašaragin su imale izlaganje na centralnu temu sastnka Mreže Žene i moć – feministički pristup pod nazivom Moć jezika i jezik moći. Sesijom je moderirala Snežana Jakovljević (Peščanik, Kruševac). Posle izlaganja usledila je diskusija u kojoj je između ostalih učestvovao Nermin Vučelj i Tanja Ignjatović. Vučelj je odbijao da prihavati da je standardizacija ROJ-a neophodna i da njegova upotreba oslikava našu stvarnost. Još uvek kao vanredni profesor za francusku književnost prihvata elitistički i strukturalistički pristup u standardizaciji i normiranju (srpskog) jezika. Tanja je pozdravila ideju da deca imaju najmanje moći i da su posebno izložena jezičkoj diskriminaciji (i nasilju) u učionicama.