Aktivnosti

Detalji

Skup „Godišnjica Simon de Bovoar – 2022 godina“ (Obletnica Simone de Beauvoir – leto 2022) po sedmi put organizovala je i vodila Eva Dolar Bahovec (Filozofski fakultet, Ljubljana), u 2022. u Ljubljani, u suorganizaciji Odeljenja za filozofiju, Filoz. fak, Univerzitet u Ljubljani, Umetnička galerija Maribor i Društvo za kulturološka istraživanja, Ljubljana. Na ovom skupu prisustvuje M. Bašaragin iz ŽSI na poziv organizatorke, kao produženi vid akademske saradnje koja traje sa Bahovec od 2000. godine.

Bašaragin je predstavila knjigu koju je uredila Starost i rod u vremenu i prostoru: šta starije žene (ne)mogu u Srbiji danas (2021, ŽSI i Fut. publikacije, N. Sad) i izlagala na temu „Od alternativnog do akademskog programa ženskih i rodnih studija u Vojvodini: prilog istoriji ženskog pokreta u Novom Sadu i Subotici“.

Tom prilikom poklonila je izdanja ŽSI:

Prilog istoriji ženskih studija u Novom Sadu: vreme promene (2020-2021) (S. Savić i M. Bašaragin, ŽSI i Futura publikacije, 2021),  Rod, kultura i diskurs razgovora u razredu (M. Bašaragin, Fondacija akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija, VANU, Novi Sad, 2019), Znamenite Jevrejke Subotice (M. Bašaragin, ŽSI i Futura publikacije, Novi Sad, 2020),  Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke (M. Bašaragin, ŽSI i Futura publikacije, Novi Sad, 2021), Starost i rod u vremenu i prostoru: Šta starije žene (ne)mogu u Srbiji danas? (M. Bašaragin, ur, ŽSI i Futura publikacije, Novi Sad, 2021), Znamenite Jevrejke Subotice: Sonja Licht – životna priča (M. Bašaragin, ŽSI i Futura publikacije, Novi Sad, 2021).

M. Bašaragin

M. Bašaragin i E. Dolar Bahovec

Foto: dokumentacija ŽSI

Detalji

U Pedagoškom zavodu Vojvodine  13. aprila 2022. u Novom Sadu (Bul. M. Pupina 6), u okviru Metodike nastave za izborni predmet – Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, održana je jednodnevna obuka nastavnika romskog jezika iz Vojvodine (ukupno 15) na kojoj su bila predavanja iz metodike nastave dveju Romkinja: prof. dr Marije Aleksandrović i Eldena Stanić sa Visoke škole strukovnih studija (VŠSS) u Vršcu.

Seminar su orgnaizovale dr Danijela Radović, savetnica u Pedagoškom zavodu Vojvodine i dr Marija Aleksandrović profesorka romskog jezika na VŠSS.

Cilj je obuke bio  da se nastavnicima predoče različite metode, strategije i načini rada sa učenicima  romskog jezika izbornog predmeta sa elementima nacionalne kulture i da im se ukaže na noviju literaturu na romskom jeziku koju u tu svrhu mogu koristiti.

Program obuhvata pitanja iz nastave književnosti i jezika (gramatike, diskursa tj. dijaloga), što su sadržaji pojedinih oblasti  u kursevima na VŠSS u Vršću. Taj podatak govori o ozbiljnom nivou na kojem se odvijala razmena  između predavačica i polaznika i polaznica seminara na romskom jeziku (uz uvodno predavanje na srpskom). Polaznici su bili izvorni govornici romskih dijalekata u Vojvodini (gurbetski, arlijski, kalderaški, rumunski romski) na kojima su skladno sarađivali.

Ovo je prvi put:

-  da je Ministarstvo prosvete podržalo plan obrazovanja romskih nastavnika (uglavnom su to žene, bila su 3 muškarca) u okviru institucije za to zadužene  (Pedagoški zavod Vojvodine);

- da su nastava i diskusije bile na romskom jeziku na svim dijalektima;

-  da su sami nastavnici romskog jezika diskutovali o izloženoj građi na osnovu sopstvenog iskustva i znanja u radu sa učenicima, uključujući i diskusiju o terminologiji za razne predmete ove nastave u pravcu njene standardizacije na nivou upotrebe u osnovnim školama.

U tome je veliki pomak u odnosu na ranije organizovane obuke usavršavanja nastavnika kada im se prezentovao već zaokružen materijal za negovanje standarda romskog jezika. U ovom seminaru su oni doprinosili standardu u predstandarnoj fazi koja evo sada traje.

I ovoga puta imala sam priliku da prisustvujem usavršavanju nastavnika romskog jezika koji pripadaju različitim romskim dijalektima u Vojvodini, kako bez problema razmenjuju svoja iskustva o jeziku na osnovu sopstvene intuicije za jezik, na osnovu prakse koju imaju sa učenicima, ali i na osnovu prakse u pojedinim  školama i iskustva u korišćenju novih udžbenika za nastavu romskog jezika kao elementa nacionalne kulture.

Za mene je bilo novo iskustvo da prisustvujem načinu na koji se vodi naučna diskusija na romskom jeziku o mogućim nazivima pojedinih lingvističkih termina, vođena u kulturnom kodu romske zajednice.

S. Savić

Detalji

Nastavak ciklusa feminističkog diskusionog kružoka „Holokaust u književnim delima“ suorganizovale su Ženske studije i istraživanja (Novi Sad), Iz kruga Vojvodina’ (Novi Sad) i Žene u crnom (Beograd) 16. aprila 2022. u prostorijama "Iz kruga Vojvodina" (Novi Sad, Bul. vojvode Stepe 67) o knjizi Viktora Frankla Zašto se niste ubili – traženja smisla življenja (Kontrast, Beograd, 2019).

Uvodne reči dala je Tanja Marković, psiološkinja i aktivistkinja ŽUC-a, a moderilrala je Margareta Bašaragin, podružnica ŽSI u Subotici.

M. Bašaragin

Foto: Miladinka Mijatović

          

Detalji

Udruženje romskih studenata u povodu Svetskog dana Roma daje sledeće saopštenje:

NIJE VREME ZA SLAVLJE! SVETSKI DAN ROMA 8. APRIL
Nažalost već treću godinu zaredom postavljamo istu fotografiju na Svetski dan Roma. Na ovaj dan po običaju političke i kulturne elite romskog i većinskog naroda fotografišu se u svečanom okruženju dok većina pripadnika našeg naroda živi u siromaštvu od kojih mnogi bez vode. Na ovaj dan 1971. godine utemeljeni su opšti elementi romskog nacionalnog identiteta. Danas 50. godina kasnije Romi kao najbrojnija manjina u zemlji za razliku od drugih nacionalnih manjina nema Zavod za kulturu, službenu upotrebu maternjeg jezika i štampano glasilo na romskom jeziku. Nije vreme za slavlje! Nije vreme za fotografisanje i čestitke. Vreme je da elita romskog naroda počne ozbiljno da radi!

Tekst saoštenja pročitajte ovde: Nije vreme za slavlje

M. Bašaragin