Aktivnosti
- Detalji
Interdisciplinarni visokoškolski obrazovni program:
„ŽENSKE STUDIJE 2024 SUBOTICA“, SUBOTICA
Govore
Dr Maja Rakočević Cvijanov
Rekonstrukcija spomenika Ane Bešlić u Subotica
Doc. dr Lea Vidaković
Položaj žena u animiranom filmu
Dr Emilija Radibratović
promocija knjige
Odobrena u Srbiji: Žena, majka, ministar(ka).Ultimativni medijski vodič za žene (i muškarce) u 21. veku,
Služb. glas, Beog, 2024. (ured. Gordana Milosavljević Jovanović).
Moderira
Dr Margareta Bašaragin
subota, 1. jun 2024. 10.30h, Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,
Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:
https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09
Pristup predavanjima je slobodan.
Dr Maja Rakočević Cijanov vizuelna umetnica, doktorirala (2023) i magistrirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2004). Zaposlena je u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica kao vajraka – konzervatorka, saradnica ŽSI.
Doc. Dr Lea Vidaković, multimedijalna umetnica, doktorirala na temu alternativnih metoda naracije u animiranim instalacijama i polju proširene animacije na Nanyang Technological University, School of Art, design and media, Singapur (2019). Radi kao docentkinja na Univerzitetu Lusofona u Lisabonu (2021-).
Dr Emilija Radibratović je doktorirala na Filolološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2020). Radila je kao novinarka, potom savetnica u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu informisanja i telekomunikacija RS.
Dr Margareta Bašaragin, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka edukativnog programa: ŽENSKE STUDIJE 2024 SUBOTICA.
Donatorska podrška: Rekonstrukcija ženski fond, Beograd
- Detalji
U povodu obeležavanja 80 godina od osnivanja prvog ilegalnog inicijativnog odbora Antifašističkog fronta žena (AFŽ) u Subotici Udruženje "Ženske studije i istraživanja" Novi Sad, podržnica u Subotici organizovala je tribinu 28. maja 2024. u prostoru Savremene galerije Subotica i onlaj.
Na tribini su govorili/e Dejan Mrkić, saradnika ŽSI zaposlen u Istorijskomarhivu Subotica i dr Margareta Bašaragin, poverenica ŽSI u Subotici.
D. Mrkić predočio je istorijski kontekst društva u kom je nastajao AFŽ sa fokusom na situaciju u Subotici.
M. Bašaragin je u svom izlaganju predstavila kratak istorijat AFŽ Jugoslavije, potom podsetila na znamenite antifašistkinje Subotice. Posebno je govorila da su aktivistkinje osnovale prvi ilegalni inicijativni gradski odbor AFŽ-a u Subotici maja 1944. godine, u kući Pauline Poljaković (tetke Ruže Čizmek Dudašev) i tada za predsednicu su izabrale Miru Vakanjac (na slajdu fotografije dole), Ružu Čizmek Dudašev za sekretarku, a članice su bile Jagoda Jovelić, Kata Pavluković i Stanka Njegovan.
Zajednički predlog svih prisutnih bio je da obeležavamo svaku godišnjicu osnivanja AFŽ u Subotici ubuduće sa jasnom porukom da je masovnost žena u AFŽ bila njihova najveća snaga.
M. Bašaragin
B. Kopilović, D. Mrkič, M. Bašaragin
Foto: M. Dokmanović
- Detalji
U okviru drugog susreta petog ciklusa Ženskih studija 2024. u Subotici svoja predavanja imale su dr Mirjana Dokmanović, Vesela Laloš i Mr. Sandra Zlotrg u 25. maja 2024. u prostoru Savremene galerije Subotica i onlajn.
U predavanju "Stanje rodne ravnopravnosti u Medijima u Srbiji" M. Dokmanović predstavila je stanje RR u četiri oblasti: (1) položaj novinarki i drugih medijskih profesionalki, (2) ravnopravno učešće oba pola u donošenju odluka, rukovođenju i nadzoru nad radom medija, (3) rodni stereotipi u medijskim i reklamnim sadržajima i (4) obaveza medija da informišu i unapređuju RR, kao i relevantne međunarodne i regionalne instrumente ljudskih prava i normativne i strateške okvire R. Srbije koji se na njih odnose.
V. Laloš predočila je u izlaganju "Žene u novinarstvu – lično iskustvo" izazove i probleme sa kojima se novinarke suočavaju u patrijarhalnom društvu kod nas, oblike prikrivene i otvorene diskriminacije i agresije, kao i strategije kojima se koriste da bi bile ravnopravno vrednovane.
S. Zlotrg održala je predavanje "Zašto još uvijek pričamo o rodno osjetljivom jeziku?" sa namerom da ukaže da rodno osetljiva upotreba jezika podrazumeva osveštavanje predrasuda i stereotipa koji su u korenu seksizma i neravnopravnog tretiranja žena u društvu ali i da ponudi odgovore na pitanja ko ima moć nad jezikom i kako se vrši nasilje u borbi za dostizanje rodne ravnopravnosti.
Moderirala je M. Bašaragin, koordinatorka programa "Ženske studije 2024. Subotica".
M. Bašaragin
Donatorska podrška: Rekonstrukcija ženski fond, Beograd
- Detalji
Udruženje „Ženske studije i istraživanja“, Novi Sad, podružnica Subotica
Tribina
80 godina AFŽ u Subotici
28. maj 2024. 18.00h, prostor Savremene galerije Subotica, Rajhl Ferenca 5
ili onlajn na zum linku:
https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09
Govore:
dr Margareta Bašaragin
Dejan Mrkić
Ove godine u maju navršava se 80 godina od osnivanja prvog inicijativnog gradskog odbora Antifašističkog fronta žena (AFŽ) u Subotici (maj 1944).
AFŽ osnovan je 6. decembra 1942. u Bosanskom Petrovcu, a (samo)ukinut septembra 1953. u Beogradu. Bio je to najmasovniji ženski pokret na našim prostorima i šire koji je doprineo borbi protiv fašizma, opštoj ravnopravnosti žena, ali i slobodi i emancipaciji jugoslovenskog društva u celini.
Posle Drugog svetskog rata aktivnosti afežeovki u Subotici su bile raznorodne. Pružale su pomoć bolnicama i izbeglicama, opismenjavale, organizovale razne kurseve, dobrotvorne humanitarne akcije, proslave, prikupljale i slale pomoći, angažovale se u izbornim agitacijama. Njihova masovnost bila je njihova najveća snaga.
Zbog požrtvovanosti, srčanosti, nesebičnosti i miroljubivosti antifašistkinja Subotice pozvane smo sve na odgovornost da znanje o njima trajno zabeležimo i da ih se sećamo.
Dr Margareta Bašaragin je osnovne i masterske studije dimplomirala na Odseku za nemački jezik i književnost Filozofskog fakulteta UNS. Doktorirala 2017. na ACIMSI Centru za rodne studije UNS. Poverenica je podružnice novosadskog Udruženja „Ženske studije i istraživanja” u Subotici od 2020. Dobitnica nagrade „Anđelka Milić 2022”, priznanja „Bring the Noise“ (2023) i priznanja Saveza antifašista Vojvodine (2023). Objavila je knjige Rod, kultura i diskurs razgovora u razredu (2019, Fond. ak. B. Hrabaka, VANU, N. Sad), Znamenite Jevrejke Subotice (2020, ŽSI i Fut. pub, N. Sad), Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke (2021, ŽSI i Fut. pub, N. Sad) i uredila tokom 2021. godine: Starost i rod u vremenu i prostoru; Sonja Licht: životna priča (ŽSI i Fut. pub, N. Sad).
Dejan Mrkić zaposlen je u Istorijskom arhivu Subotice. Na teme iz zavičajne istorije objavljuje članke u stručnim časopisima, „Subotičkim novinama“, zatim na internet portalu gradsubotica.co.rs i dr. Autor sedam kratkih dokumentarnih filmova i više izložbi arhivske građe i istorijskih izvora. Učesnik međunarodnog projekta „Atrijum“ (arhitektura totalitarnih režima).
Foto: Nepoznata partiznaka iz Subotice (IAS F 176)