Aktivnosti

Detalji

“Pre-davanje znanja drugima bio je deo kućnog vaspitanja pa je u okviru toga razvijala i svoj poseban talenat davanja svega od sebe. Nikad se nismo pitale šta je ostajalo njoj.”

Vera Vasić (Beograd, 13.7.1948 – Novi Sad, 3.3.2023) je diplomirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na Grupi za južnoslovenske jezike (1974) i iste godine se zaposlila  u Institutu za lingvistiku na projektu „Psiholingvistička istraživanja“ u okviru kojeg stiče prva interdisciplinarna iskustva primenjena na materijal (raz)govornog srpskog jezika. Magistrirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1977), a doktorirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (Odsek za srpski jezik, 1993).

Kada je Institut za lingvistiku krajemu 1978. pripojen Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Vera Vasić dobija i zaduženja u nastavnom procesu na predmetu Sintaksa srpskog jezika (kasnije i Analiza diskursa, a u okviru grupe predmeta za savremeni srpski jezik), na kojem ostaje u svojstvu  redovne profesorke do odlaska u penziju (2012). 

Istraživačku intuiciju je Vera Vasić pokazala u leksikološkim temama srpskog jezika, na istraživanjima reči u kontekstu širih celina (Govor Novog Sada, I i II tom). U toj oblasti je dala značajne istraživačke rezultate i formirala kadrove za tu vrstu srbistike. Zajedno sa njima je otvarala nova pitanja, sa podacima, tokom decenija naučnog druženja i nezaboravnih dana prijateljstva. Bio je to primer njenog shvatanja građanskog aktivizma  – smatrala je prirodnim stanjem ulivanje svoje energiju u saradnice i saradnike sa kojima je gradila drugačiju srbistiku kod nas. 

Manje je poznato široj akademskoj javnosti da je prof. dr Vera Vasić bila jedna od važnih osoba u stvaranju alternativnog visokoškolskog interdisciplinarnog programa ženskih i rodnih studija u Novom Sadu krajem 20. i početka 21. veka. Jedna je od deset osnivačica Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ (1997) u kojem je aktivno doprinosila u dugom vremenskom periodu punih 25 godina. Obavljala je različite funkcije: predavačica, istraživačica, mentorka za završne radove, predsednica Saveta u nekoliko mandata. Mada je pomagala aktivističke zamisli u Studijama, uvek je nastojala da one održe meru akademske ozbiljnosti.

Jedna je od osnivačica ACIMSI Centra za rodne studije UNS (2003) u kojem je predavačica,  koordinatorka u vreme reakreditacije master i doktorskog programa (2010) na kojima i predaje do odlaska u penziju.

Prva je koordinatorka novoosnovanog Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta UNS (2004) na čijem je formiranju uspešno sarađivala sa mlađim timom entuzijasta.

Budući da je odrasla u učiteljskoj porodici, pre-davanje znanja i veština drugima bio je deo kućnog vaspitanja i pogleda na svet, rad sa mladima prirodni spoj, pa je u okviru toga razvijala i svoj poseban talenat davanja svega od sebe. Nikad se nismo pitale šta je ostajalo njoj.

A kada je jednoga dana telo presahlo i prestao spoj sa nama drugima, ona se sklupčala u šarenu lopticu skočicu i odskočila visoko u prostor, nama ne znami… da traje.

Svenka Savić (Autonomija, foto: Ženske studije i istraživanja)

Detalji

Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ (ŽSI) Novi Sad u saradnji sa odsekom za psihologiju Filozofskoig fakulteta UNS organizovale su tribinu Prilog istoriji psihologije u Srbiji: Vera Smiljanić (1923-2021) 23. februara 2023. godine u Svečanoj sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u povodu stogodišnjice rođenja Vere Smiljanić, jugoslovenske i srpske psiholopškinje i feministkinje.

Na tribini su učestvovali/e: prof. dr Ivan Jerković, prof. dr Uroš Mladenović, prof. emer. Svenka Savić, ŽSI i dr Margareta Bašaragin, ŽSI, a moderatorka je bila prof. dr Marija Zotović-Kostić

Sećanjem na jednu graditeljku psihologije kao naučne discipline u Srbiji, na prof. dr Veru Smiljanić povodom stogodišnjice rođenja, želimo da doprinesemo građenju istorije psihologije u Srbiji. Vera Smiljanić je od početka rada samostalnog Odeljenja za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pa do odlaska u penziju, izgrađivala nastavni kadar u svojoj profesiji, objavljivala knjige, pre svega neophodnu udžbeničku literaturu za studente, i sprovodila empirijska istraživanja sa raznovrsnim temama. Tokom akademske karijere je nastojala da se u široj javnosti, a pre svega studentskoj, formira svest o važnost polnih i rodnih razlika i da se studentska populacija u akademskoj sferi, ali i u alternativnim edukativnim programima, informiše o tome. Bila je gostujuća profesorka na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Napisala je udžbenik iz Razvojne psihologije i Psihologije starenja, iz kojih su učile generacija studenata. Tokom karijere je obavljala različite društvene funkcije: predsednica Društva psihologa Srbije (1963/64 - tada sekcija psihologa Srbije), upravnica Odeljenja za psihologiju (više mandata), Direktorka Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za svoj rad je višestruko nagrađivana. Ideja tribine je da se šira stručna javnost upozna sa delom i doprinosima koje je razvoju psihologije na našim prostorima dala prof. dr Vera Smiljanić.

S. Savić

U. Mladenović i S. Savić

I. Jerković, M. Zotovič, U. Mladenović i S. Savić

Foto: M. Bašaragin

Detalji

Udruženje „Ženske studije i istraživanja“, Novi Sad, podružnica Subotica

Savremena galerija Subotica

  

Tribina

 

Zašto je važan Osmi mart – Međunarodni dan žena?

 

 11. mart 2023. 11.00h

Savremena Galerija Subotica (Trg Rajhla Ferenca 5)

 

ili onlajn na zum linku:


 https://us06web.zoom.us/j/82566112434?pwd=SXJPOFVFaC9qWDFBUE00MXJCZ3lGZz09

  Govore:

 dr Mirjana Dokmanović

 dr Margareta Bašaragin

 Avgusta 1910. godine na konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu usvojen je predlog Klare Cetkin da se obeležava praznik s ciljem: borbe za mir, jednaka prava žena i muškaraca na rad, zaradu i obrazovanje, protiv trgovine ljudima i zloupotrebe dece u radnim poslovima...

Osmi mart – Međunarodni dan žena danas samo je povod za sticanje profita kroz zabavu i ulepšavanje žena kojima se potire izvorni karakter praznika.

Položaj žena u našem društvu i dalje je neravnopravan, a stečena prava večito prete da budu oduzeta. Međunarodni dan žena razlog je da se sećamo borbe naših prethodnica i ukažemo na probleme sa kojima se žene suočavaju u našem društvu danas.

Dr Mirjana Dokmanović je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, naučna savetnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka u penziji (Beogradu), suosnivačica i članica Centra za ženske studije u Subotici (1997-2004).

Dr Margareta Bašaragin je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, poverenica je ogranka novosadskog Udruženja „Ženske studije i istraživanja” u Subotici.

Detalji

 

 

Feministički kulturni centar BeFem sinoć je u Kulturnom centru Grad, dodelio 17 priznanja za feminisitčku i žensku borbu koja je obeležila proteklu godinu.Ne dopuštamo da hrabri ženski iskoraci padnu u zaborav, i zato u okviru obeležavanja Međunarodnog dana žena, dodeljivanjem simboličnih priznanja za žensku borbu ohrabrujemo dosadašnje i motivišemo buduće feminističke promene.

Proteklu godinu obeležile su značajne ženske borbe na globalnom i lokalnom nivou, a BeFem ove godine dodeljuje 17 priznanja onima koje su nam pokazale da se jedino zajedno i solidarno možemo izboriti za dostojanstvene radne uslove, kvalitetno obrazovanje, nezavisnost i da je popularna kultura mesto društvene promene. Nagrada Bring The Noize dodeljuje se sedmu godinu za redom feminističkim inicijativama, kolektivima i pojedinkama, koje su tokom prethodne godine pokrenule promene za pravednije društvo.

U nastavku je spisak dobitnica i dobitnika Befemovog priznanja za feminističku borbu:

Nagrada Pobunjene devojčice — Pozorišni tim predstave Devojčice

Priznanje Za nove zajednice i politike pomirenja — Sanja Stamenković

Priznanje Za otpor i slobodarske politike u lokalnim zajednicama — Udruženja Dečji centar iz Zaječara i Žene za mir iz Leskovca

Priznanje Za zajedničku borbu protiv akušerskog nasilja — Milica Filipović, Maja Simić Simeunović, Dragana Pandurević Jovović, i advokatski tim: Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković.

Priznanje Za borbu protiv mestrualnog siromaštva — Jovana Mrdalj, Jelena Mirić, Milica Sekulić

Priznanje Za borbu protiv desničarskih intervencija u javnom obrazovanju — Sanja Petrović Todosijević

Za doprinos očuvanju sećanja, za feminističko znanje i obrazovanje — Margareta Bašaragin

Za doprinos ženskoj književnosti i regionalnom povezivanju — projekat Regiona: antologija regionalne ženske književnosti, urednica Vladislava Gordić Petković i sve zastupljene autorke

Za sunčani zrak aktivzma — Lana Nikolić Priznanje Za energiju budućnosti — energetska zadruga Elektropionir

Za žensku ekološku borbu i odbranu reka — Bojana Minović i Inicijativa Studenac Nova Varoš

Priznanje Uzbuna, za radna i ekonomska prava žena — Inicijative: Koliki je moj deo, Plata za život i Za dostojanstven rad u kulturi

Priznanje Za podizanje glasa protiv eksploatacije i mobinga — anesteziološkinje Gordana Jovanović i Vojislava Nešković

Priznanje za feminističko medijsko savezništvo — emisija Žena u kutiji, autorke Milica Kravić Aksamit i (sada samo) Tamara Srijemac

Za umetnički doprinos suočavanju sa prošlošću i promociji mira — Mia David

Priznanje za vidljivost feminističke umetnosti — Sanja Kojić Mladenov

Priznanje za feministički doprinos u pop kulturi — Ana Đurić Konstrakta

Izvor: BeFem http://www.befem.org/dodeljena-befemova-priznanja-za-feministicku-i-zensku-borbu-bring-the-noize/