Aktivnosti
- Detalji
Edukativni visokoškolski obrazovni program:
"ŽENSKE STUDIJE 2023 SUBOTICA", SUBOTICA
Govore
Mr Tatjana Kiš Čegar
O metodu životne priče: Prvakinja pozorišne scene u Subotici - Minja Peković
Prof. dr Viktorija Aladžić
Od pločnika do budoara – prostorne mogućnosti žene u 19. veku
Moderira
Dr Margareta Bašaragin
subota, 4. novembar 2023. 10.30h, Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,
Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:
https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09
Pristup predavanjima je slobodan.
Prof. dr Viktorija Aladžić vanredna je profesorka Građevinskog fakulteta Subotica, Univerziteta u Novom Sadu. Doktorirala na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u naučnoj oblasti prostornog planiranja. Pored naučnog rada aktivno je inicirala kampanje za zaštitu graditeljske baštine Subotice i Vojvodine. Dobitnica nagrade „Heroina nasleđa“ Evropa Nostre Srbija (2023).
Mr Tatjana Čegar Kiš je magistrirala na Pedagoškom fakultetu u Somboru, UNS, zaposlena u Narodnom pozorištu (Narodnom kazalištu / Népszínház) u Subotici kao producentkinja marketinga.
Minja Peković prvakinja je Narodnog pozorišta u Subotici (Narodno kazalište/ Népszínház). Diplomirala glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2008). Ostvarila preko 40 uloga na scenama pozorišta u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Beogradu i Šapcu kao i u raznovrsnim filmskim i TV ostvarenjima. Autorka višestruko nagrađivane predstave Bravo za klovna (2022) (tekst, režija i izvođenje). Dobitnica brojnih nagrada i priznanja u zemlji i regionu za svoj umetnički doprinos pozorištu.
Dr Margareta Bašaragin, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka edukativnog programa: ŽENSKE STUDIJE 2023 SUBOTICA.
Donatorska podrška: Rekonstrukcija ženski fond, Beograd
- Detalji
Na drugom susretu četvrtog cilkusa alternativnog visokoškolskog programa ženskih studija u Subotici 28. oktobra 2023. predavanja su održale dr Mirjana Dokmanović i dr Zorica Mršević i mr Svetlana Janković u prostoru Savremene galerije u Subotici (Rajhl Ferenca 5).
U predavanju "Kako prepoznati i razumeti rodnu dimenziju sektorskih oblasti" M. Dokmanović se fokusira na rodnu dimenziju pojedinih sektorskih oblasti, naročito onih koji se smatraju rodno neutralnima, kao što su energetika, turizam, saobraćaj, urbano planiranje, infrastruktura, životna sredina, bezbednost, azil, nošenje i držanje malokalibarskog oružja, upravljanje vanrednim situacijama, strukturalno prilagođavanje privrede, privatizacija i spoljni dug.
Z. Mršević i S. Janković su u predavanju naslovljenom "Rodni aspekti klimatskih promena - Položaj i uloga žena u klimatskim promenama" ukazale na činjenicu da su žene su više pogođene klimatskim promenama i predočile savremene primere ženskog aktivizma i ženskih inicijativa u svetu i kod nas koje su važne u borbi za očuvanje životne sredine a protiv ekocida.
Moderirala je M. Bašaragin.
R. Biber B. Dronjić, Z. Mršević, Lj. Đurićić, M. Dokmanović, S. Tica, M. Bašaragin, S. Janković, D. Kašaš
Foto: domunetacija ŽSI
- Detalji
Edukativni visokoškolski obrazovni program:
"ŽENSKE STUDIJE 2023 SUBOTICA", SUBOTICA
Govore
Dr Mirjana Dokmanović
Kako prepoznati i razumeti rodnu dimenziju sektorskih oblasti
Dr Zorica Mršević i mr Svetlana Janković
Rodni aspekti klimatskih promena - Položaj i uloga žena u klimatskim promenama
Moderira
Dr Margareta Bašaragin
subota, 28. oktobar 2023. 10.30h, Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,
Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:
https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09
Pristup predavanjima je slobodan.
Dr Mirjana Dokmanović je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, naučna savetnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka (Beogradu) u penziji, suosnivačica i članica Centra za ženske studije u Subotici (1997-2004).
Mr Svetlana Janković, potpukovnica VS u penziji. Magistrirala je u oblasti odbrane, bezbednosti i zaštite i doktorantkinja na Fakultetu za inženjerski menadžment Univerziteta „Union-Nikola Tesla“ u Beogradu. Sa misijom OEBS u Srbiji radila u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Vlade R. Srbije kao konsultantkinja za rod i bezbednost (2018 i 2019). Aktivistkinja Centra za podsticanje dijaloga i tolerancije, Čačak.
Dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka Beograd u peniziji; doktorirala (1986) na Pravnom fakultetu UB; savetnica, istraživačica i predavačica na brojnim institucjama u zemlji i inostranstvu; autorka 24 knjiga i preko 400 naučnih radova iz oblasti teorije nasilja, rodne ravnopravnosti, prava LGBTI osoba i kriminologije.
Dr Margareta Bašaragin, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka edukativnog programa: ŽENSKE STUDIJE 2023, Subotica.
- Detalji
Na prvom susretu četvrte generacije alternativnog visokoškolskog obrazovnog programa Ženskih studija u Subotici predavanja su održala dr Margareta Bašaragin i dr Mirjana Dokmanović u prostoru Savremene galerije u Subotici (Rajh Ferenca 5 ) i onlajn.
M. Bašaragin je u predavanju "Šta su ženske studije" podsetila na istorijat formiranja interdisciplinarnih ženskih i rodnih studija u svetu, ponudila osnovne podatke za pisanje istorije ženskih studija kod nas i otvorila pitanja feminističkog pisanja istorije ženskih studije kao interdiscipline kod nas.
Predavanjem "Rodno osetljiv jezik u službenoj upotrebi – osnovni pristupi" M. Bašaragin ukazala je da ženske studije kao alternativni visokoškolski obrazovni program afirmišu nove interdiscipline koje se u svetu predaju kao akademski program, među kojima je i feministička lingvistika (FL) a koju kod nas uvodi Svenka Savić. FL ukazuje na napore istraživača i istraživačica da prouče jezik i govor žene, potom kako drugi govore ili pišu o ženama u različitim društvenim, kulturnim i jezičkim okruženjima.
Predavanje M. Dokmanović "Doprinos ženskih studija razumevanju rodne dimenzije ekonomije" imalo je za cilj da predstavi značaj ove akademske discipline u stvaranju i razvijanju znanja nužnih za razobličavanje modela putem kojih se reprodukuju rodne neravnopravnosti na tržištu rada, u trgovini, finansijama i međunarodnoj podeli rada, s jedne strane, i znanja nužnih za formulisanje i primenu rodno transformativnih ekonomskih politika.
M. Bašaragin
R. Biber, M. Bašaragin, M. Dokmanović, Z. Manhart i D. Kašaš.
Foto: N. Tonković
