Aktivnosti

Detalji

 

 

"Jedna od najangažovanijih Romkinja iz romske elite u Vojvodini danas"

Dr Marija Aleksandrović je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost, gde je potom magistrirala i stekla titulu doktora književnih nauka, odbranivši rad na temu iz romske književnosti pod mentorstvom prof. emer. Ljiljane Pešikan Ljuštanović, a pretočeno u knjigu Bacila sam jabuku u peć koju je objavio Zavod za kulturu Vojvodine, 2010. u Novom Sadu.

Dr Marija Aleksandrović je jedna od najangažovanijih Romkinja iz romske elite u Vojvodini danas. Učestovavala je u obrazovanju romskih studenata za poziv vaspitačice na Visokoj školi strukovnih studija „Mihajlo Palov“ u Vršcu punih 15 godina (od 2010. do 2025) gde je vodila nekoliko važnih predmeta: romski jezik, romsku usmenu književnosti i nekoliko drugih vezanih za romsku kulturu i istoriju.

Za potrebe nastave, ali mnogo više za potrebe afirmacije bogate kulture Roma kod nas i u svetu, objavila je veliki broj naučnih radova (sama ili u koautorstvu). Posebno je poslednjih godina akcenat stavila na štampanje potrebnog pedagoškog materijala za učenike osnovnih škola koji odabiraju romski jezik kao izborni.

Pored toga, ona je bila aktivna u romskoj zajednici preko „Udruženja Istraživača Roma“ u okviru kojeg je, zajedno sa drugim Romkinjama, objavila nekoliko važnih knjiga, danas nezaobilaznih u obrazovnom programu studenata i studentkinja ne samo Visoke škole strukovnih studija u Vršcu, nego i za one na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i one koje su deo alternativnog akademskog obrazovanja.

Bila je aktivna članica Odbora za kulturu i običaje Roma u SANU poslednjih decenija i članica Nacionalnog saveta Roma.

Dr Marija Aleksandrović svima nama ostaje u sećanju kao osoba koja je posvećena svojoj nacionalnoj zajednici, nauci koja se bavi Romima (romologiji) i akademskoj zajednici u kojoj je provela svoj profesionalni vek.

Svenka Savić (Autonomija, foto: Screenshot Youtube/RTS Nauka)

Izvor: Autonomija, 9.04.2005, https://autonomija.info/in-memoriam-dr-marija-aleksandrovic-1972-2025/

Detalji

Alternativni interdisciplinarni visokoškolski obrazovni program:

„ŽENSKE STUDIJE 2025. SUBOTICA“, SUBOTICA

Dr Silvia Dražić

Ko je bila Judita Šalgo

Dr Sanja Kojić Mladenov

Diskursi o rodu u umetnosti: konstrukcija profesionalnog identiteta umetnica

 

Moderira

Dr Margareta Bašaragin

 

subota, 12. april 2025. 10.30h, Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,

Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:

https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09

 

                                                               Pristup predavanjima je slobodan.

 

Dr Silvia Dražić, doktorirala na Centru za rodne studije na ACIMSI, UNS (2013). Bavi se istraživanjima u oblasti teorije književnosti i umetnosti, feminističke teorije i rodnih studija, te prevođenjem teorijskih tekstova sa engleskog jezika. Autorka je monografija Istina i tumačenja (1985), Stvarni i imaginarni svetovi Judite Šalgo (2013) i Novosadski tekstualizam  (2018). Učestvovala u radu  radu Ženskih studija u ŽSI, MMC LED arta, Alumnistkinja rodnih studija. Koautorka programa i projekata Saveza feminističkih organizacija „(Re)konekcija”, N. Sad.

Dr Sanja Kojić Mladenov, doktorirala na Centru za rodne studije, ACIMSI, UNS („Diskursi o rodu u umetnosti: konstrukcija profesionalnog identiteta umetnica u oblasti novih medija u Vojvodini krajem 20. i početkom 21. veka“,  ProArtOrg, Beog, 2020). Muzejska savetnica u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Dobitnica međunarodnih i domaćih nagrada i priznanja za svoj rad. Autorka je i selektorka mnogih internacionalnih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Saradnica ŽSI..

Dr Margareta Bašaragin, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka edukativnog programa: ŽENSKE STUDIJE 2025. SUBOTICA.

Donatorska podrška: Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd

Detalji

U okviru sedmog ciklusa alternativnog visokoškolskog intredisciplinarnog obrazovnog programa "Ženske studije 2025. Subotica" 5. aprila 2025. uživo i onlajn održana su dva predavanja.

Dr Kosana Beker izlagala je na temu "Višestruka diskriminacija žena" sa ciljem da ukaže na uzroke višestruke diskriminacije žena, njenih pojavnih oblika u različitim sferama društvenog života i posledica koje proizvodi, s jedne strane, kao i da li je pravna zaštita višestruko diskriminisanih žena adekvatna, što podrazumeva ispitivanje mogućnosti zaštite koje postoje na evropskom i nacionalnom nivou, da li sudovi prepoznaju višestruku diskriminaciju, kao i da li postojeća zaštita primenljiva i efikasna, s druge strane, uz pregled sudske prakse na nacionalnom i evropskom nivou. 

Prof. dr Simljana Milinkov je kroz predavanje "Novinarke kao Druge - mizoginija prema ženama u novinarstvu" problematizovala položaj žena u novinarstvu, dekonstruisala rodne stereotipe kroz analizu socijalno-ekonomskog položaja novinarki, te pokrenula diskusiju o mogućim konceptma rodno osetljive novinarske kulture.

Moderirala je dr Margareta Bašaragin.

M. Bašaragin

Donatorska podrška: Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd

K. Beker, S. Milinkov, A. Kovač Striko, M. Nedić, G. Francišković, T. Gnjidić Milić, J. Filipić, H. Savić, J. Krstić i M. Bašaragin

K. Beker, S. Milinkov i M. Bašaragin

Foto: dokumenatcija ŽSI

Detalji

Alternativni interdisciplinarni visokoškolski obrazovni program:

„ŽENSKE STUDIJE 2025. SUBOTICA“, SUBOTICA

 

 

Dr Kosana Beker

Višestruka diskriminacija žena

Prof. dr Smiljana Milinkov

Novinarke kao Druge - mizoginija prema ženama u novinarstvu

 

Moderira

Dr Margareta Bašaragin

 

subota, 5. april 2025. 10.30h, Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,

Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:

https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09

 

                                                               Pristup predavanjima je slobodan.

 

Dr Kosana Beker, doktorirala na Centru za rodne studije, ACIMSI, UNS („Višestruka disrkiminacija žena u Srbiji i odabranim državama EU: uporedna analiza“, 2020). Programska je direktorka Udruženja građanki FemPlatz, Pančevo (2017-) i konsultantkinja u oblasti zabrane diskriminacije i rodne ravnopravnosti, uključujući posebno žene iz višestruko marginalizovanih i diskriminisanih grupa; dugogodišnja je aktivistkinja i feministkinja. Autorka je i koautorka brojnih publikacija, izveštaja i analiza o primeni nacionalnog i međunarodnog antidiskriminacionog pravnog okvira, prava žena i prava osoba sa invaliditetom.

Prof. dr Smiljana Milinkov, doktorirala na Centru za rodne studije, ACIMSI, UNS („Formalno i neformalno obrazovanje i profesionalni status novinarki u Vojvodini – rodna perspektiva“, 2013). Vanredna profesorka (2021) i šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta UNS, N. Sad (2021-2024. i 2024-). Članica je Neformalne akademske mreže „Slobodan univerzitet" u Srbiji, Evropske asocijacije za komunikološka istraživanja i obrazovanje, mreže Novinarke protiv nasilja, Ženske platforme za razvoj Srbije i Feminističke antifašistićle mreže (FAMa).

Dr Margareta Bašaragin, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka edukativnog programa: ŽENSKE STUDIJE 2025. SUBOTICA.

Donatorska podrška: Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd