Aktivnosti

Na susretu Ženskih studija u Subotici 2. decembra 2012. u prostoru Savremene galerije Subotica (Rajhl Ferenca 5) i onlajn svoja predavanja su imala prof. dr Viktorija Aladžić, dr Maja Rakočević Cvijanov i ma Nela Tonkovič.

Predavanje V. Aladžić "O Subotici ili kako se brani grad" imalo je za cilj je da prikaže urbani razvoj Subotice, način na koji se ona planirala, koje su bile teškoće u njenom planiranju, koji su bili propusti, a koja izuzetna ostvarenja koja i danas mogu da nas inspirišu na delovanje. 

M. Rakočević Cvijanov  je u izlaganju "Kolabortivni projekti sa umetnicama koje imaju ishodište u Subotici" hronološki prezentovala niz samostalnih izložbi i zajedničkih izlaganja u saradnji sa jednom ili dve umetnice poreklom iz Subotice i Novog Sada, koja se u kontinuitetu razvijaju do danas: Maje Rakočević Cvijanov, Jelene Grujučić, Lee Vidaković, Edite Kadirić, Adrien Ujhazi.

N. Tonković je u predavanju "Da li je kultura zaista „ženskog roda“? Položaj radnica u kulturi u Srbiji" upoznala polaznice i prisutne sa sa rezultatima istraživanja položaja radnica u kulturi (Cvetičanin, Predrag, Tatjana Nikolić, Nađa Bobičić, Rod i rad u kulturnom polju u Srbiji, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Beograd,Fakultet umetnosti Univerziteta u Nišu, Niš, 2023) i ukazela na neke pogrešne prakse te ponudila alternativne modele za ostvarivanje ravnopravnosti položaja radnica u kulturi u Srbiji.

Moderirala je dr. Margareta Bašaragin.

Foto: dokumentacija ŽSI

Edukativni visokoškolski program:

„ŽENSKE STUDIJE 2023 SUBOTICA“, SUBOTICA

 

Govore

Prof. dr Viktorija Aladžić

O Subotici ili kako se brani grad  

Dr Maja Rakočević Cvijanov

Kolaborativni projekti sa umetnicama koje imaju ishodište u Subotici

Ma Nela Tonković

 Da li je kultura zaista „ženskog roda“: položaj radnica u kulturi u Srbiji

Moderira

Dr Margareta Bašaragin

 

subota, 2. decembar 2023. 10.30h,  Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,

 

Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:

https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09

 

Pristup predavanjima je slobodan.

 

Prof. dr Viktorija Aladžić vanredna je profesorka Građevinskog fakulteta Subotica, Univerziteta u Novom Sadu. Doktorirala na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u naučnoj oblasti prostornog planiranja. Pored naučnog rada aktivno je inicirala kampanje za zaštitu graditeljske baštine Subotice i Vojvodine. Dobitnica nagrade „Heroina nasleđa“ Evropa Nostre Srbija (2023).

Dr Maja Rakočević je vizuelna umetnica, doktorirala (2023) i magistrirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2004). Zaposlena je u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica kao vajraka – konzervatorka, saradnica ŽSI.

Ma Nela Tonković, istoričarka umetnosti, kustoskinja. Diplomirala istoriju umetnocti na Fil. fak, Univerziteta u Beogradu (2009), masterirala na UNESCO katedri za  kulturnu politiku i menadžment, UB (2018). Zaposlena u Savremenoj galeriji u Subotici, saradnica ŽSI.

Dr Margareta Bašaragin, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka edukativnog programa: ŽENSKE STUDIJE 2023 SUBOTICA.

Donatorska podrška: Rekonstrukcija ženski fond, Beograd

U okviru alternativnog visokoškolskog programa Ženskih studija u Subotici u subotu 25. novembra 2023. u prostoru Savremene gaelrije i onlajn organizovale smo tri izlaganja.

Galina Maksimović, programska koordinatrorka Rekonstrukcije Ženski fond, Beograd govorila je o istorijatu fondacije, principima delovanja, prošlim i sadašnjim aktivnostima kao i njenoj budućnosti.

Dr Sanja Kojić Mladenov u predavanju "Nedostajuće priče – umetnica Lea Vidaković" govorila je o stvaralaštvu subotičke vizuelne umetnice Lee Vidaković, sa poslebnim fokusom na izložbi Memento (2019) koja se bavi temom Holokausta tokom Drugog svetskog rata, odnosno (ne)ispričanim iskustvom i sećanjem autorkine bake Lee Balaš Vidaković, deportovane u Aušvic sa 14 godina.

Svetlana Mladenov je predavanjem "Umetnice - rod, forma, prostor, ambijent" predstavila život i stvaralaštvo umetnica sa ovih prostora različitih generacija: Ana Bešlić (1912-2008), Olga Jevrić (1922-2014), Mira Brtka (1930-2014), Miroslava Kojić (1949) i Vesna Perunović (1960) koje su  po svojim umetničkim istraživanjima i osobenom rukopisu obezbedile su mesto u istoriji umetnosti, a neke od njih i pomerile granice u mediju skulpture.

Moderirala je M. Bašaragin.

gore: S. Tica, S. Kojić Mladenov, R. Biber, D. Mrkić, M. Rakočecić-Cvijanov, S. Mladenov

dole: N. Tonković. M. Bašaragin

Fotto: dokumentacija ŽSI

U prostoru Balteske škole u Novom Sadu (Bulevar cara Lazara 67) održana je u ponedeljak 20. novembra 2023. promocija knjige Rastislav Varga. Prvak Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1955–2021) koju su priredile Svenka Savić i Kristina Varga, a u izdanju "Udruženja "Ženske studije i istraživanja" i Futura publikacije, Novi Sad, 2023.

Prof emerita Svenka Savić koncipirala je susret tako da se u povodu teksta biografije pojedinog igrača (Rastislava Varge) razgovara o načelnim pitanjima u baletu, pre svega kako pisati biografiju pojedinog igrača/igračice na osnovu  sačuvanih empirijskih podataka, kao što su plakati, fotografije, knjige, kritike, medijska zastupljenost (intervjui, vesti, izjave)i enciklopedijske odrednice.
 
Prof. dr Vesna Krčmar (Akademija umetnosti, UNS, Novi Sad) je pročitala svoju recenziju knjige.
 
Radule Bošković, akademski slikar, govrio je o baletskom plakatu koji kao poseban žanr ne postoji u klasifikaciji plakata do sada i da nije dobio neku pažnju analitičara, za razliku od dramskog i pozorišnog plakata kao i i da postoji Sterijina nagrada za plakat.
 
Branko Lučić, fotograf Dnevnika (u penzij), upoređuje kako je to bilo praviti fotografije u baletu krajem sedamdesetih i kako je sada sa ovom naprednom tehnologijom. Slaže se da baletska fotografija nije preooznata kao poseban žanr i da je podcenjena.
 
Relja Dražić je kao suizdavač, govorio o zajedničkom izdavaštvu sa ŽSI od 1993. (3 decenije).
 
Promociji su prisustvovale učenice Baletske škole, nastavnica Snežana Adjanski za predmet Istorija umetničke igre i direktorica Sanja Vučurević.

Foto: B. Lučić