Detalji

23 jul 2022

Gordana Stojaković

Sonječka

Životni put Sofije Sonje Drljević je podjednako deo našeg socijalističkog, feminističkog i anarhističkog iskustva koje se može upisati kao postignuće unutar jednog od talasa jugoslovenskog ženskog pokreta i kao inspiracija svima koje dolaze. Mnoge žene danas mogu da posvedoče da su koračale uz nju, iza nje ili su rasle, ili čak opstale,zahvaljujući njenom okrilju unutarAŽIN-a,sigurne kuće u kojoj su mesto imali svi koji su to želeli. Bila je među prvima koja je u javnom prostoru svedočila feminizam u socijalističkoj Jugoslaviji. Malo je poznato da je bila učesnica prve TV debate o feminizmu kod nas.

Sonja je bila najosetljivija za potrebe i teškoće, kako je sama govorila, žena unutar grass roots ženskog pokreta, a to su bile one žene, pritisnute patrijarhatom i odgovarajućim kapitalizmom, koje su odvojene od već vrlo ranoetabliranih liderki ženskih i feminističkih organizacija, ženskih sujeta, prilagođavanja interesima fondova uprkos potrebama svakodnevnog života. Ovde ne treba izostaviti masovno kapitalizovanje ženske borbe za demokratke promene (kada je masa žena ušla u političke partije, što je pokazaće se oslabilo feministički pokret)jer sve najbrojane teme su bile upravo ono što je nas dve zbližilo.Kada god bi se srele razgovarale smo o situacijama koje nas ostavljaju suviše usamljenimunutar ženskog aktivističkog pokreta ukoliko se ne bi sasvim, i u tonu, složile sa idejom ili stavom koji je tog trenutka važio kao „pravoverni“.

Ono što od Sonje pokušavam da baštinim, što bi me uvek iznovaushitilo, je način na koji je gradila argumentaciju: odlučno, dosledno, jasno, bez mržnje, besa i vređanja bilo kog ljudskog bića uključujući i ona protiv čijih smo se dela i ideja ogorčeno borile.Smirenost, jasnoća delanja i uverenost u cilj za koji se bori Sonja je unela u ženski aktivistički pokret kao već izgrađen sistem vrednosti i načela koje je svedočila čitavim svojim bićem i životom. Njoj nije bio potreban ni jedan društveni pokret da bi bila to što jeste: draga, hrabra, odlučna, doslednai nepokolebljiva borkinja za ravnopravnost muškaraca i žena u svim sferama života i izgradnju društva na principima socijalne pravde.

Na pozornicu istorije jugoslovenske socijalističke revolucije Sonja je stupila kao kćerka komuniste – partizana koju je majka u drvenom, rukom izdubljenom sandučetu na leđima nosila kroz stahote rata u Crnoj Gori. To Sonjino sećanje sam zapamtila i sada ga pamtim, a povod da ga ispriča je bila namera Svenke Savić da se zabeleži životna priča naše drugarice Sonje Drljević. U jednom trenutku je zaplakala jer su sećanja bila suviše strašna i bolna. Odlomke  sukoba četnika i partizana u Crnoj Gori ispričala je iz perspektive deteta koje posmatra majku koja se sama porađala u zbegu rodivši prerano dete koje je uz pomoć drugih žena sahranila. Solidarnost žena koje su se vratile, primetivši da Sonjine majke nema, spasila ih je sigurne smrti.

Već u prvim godinama socijalističke JugoslavijeSonja je i sopstvenim rukama gradiladruštvo socijalne pravde. Tih radnih akcija u okviru obnove i izgradnje zemlje uvek se sećala kao vremena poleta, drugarstva i afirmacije socijalističkih vrednosti. Sonja je gradila pravednije društvo i kasnije kada je kao glavna graditeljka mostova uredila svako gradilište kao školu socijalizma i ravnopravnosti muškaraca i žena. Na primedbu jednog rukovodioca da su se na njenom gradilištu nagomilale žene različitih inžinjerskih struka, odgovorila je da niko nije srećan zbog milenijumskog gomilanjamuškaraca na ključnim mestima svetske i lokalne istorije. Žena koja je gradila mostove između obala gradila ih je s  ljubavlju i poštovanjem prema graditeljima i graditeljkama i svima koji su hitali da pređu na drugu obalu. A i među mostovima je bio jedan koji je izdvojila kao najlepši – onaj u vojvođanskom Novom Kneževcu. Jedino što joj se nije sviđala boja u koju su ga obojili. Sonja je zamišljala da bi bela boja bila ta  koja bi učinila da most bude poput moćne materijalizovane misli saglasne sa zelenom bojomTise. Zato verujem da negde u prostoru većem od života upravo sada Sonječka posmatra svoj beli, lepi most nad zelenom rekom.

U Novom Sadu 31.01.2018.

Detalji

22 jul 2022

Žene nemaju šta da očekuju

Svenka Savić

21.07.2022. 

 

  

Dr Svenka Savic foto Branislav Lucic

 

Matica srpska (i Odbor za standardizaciju srpskog jezika) u 2021. izdaju zbornik saopštenja s okruglog stola održanog u Novom Sadu (3. jula 2021): Položaj srpskog jezika u savremenom društvu: Izazovi, problemi, rešenja.

Jedan od urednika je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, redovni profesor iz oblasti srpske književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a jedan je i od učesnika skupa, sa kojeg je štampao i svoje saopštenje: Rodna osetljivost, jezička struktura i jezički izraz: šest ne baš nevažnih napomena, uz potpis pseudonimom Ivan Negrišorac.

Na kraju teksta je institucija, Matica srpska, uz mejl adresu, koja objedinjuje oba prezimena iste osobe: stanicnegrisoracŽgmil.com. Jedan čovek, dva profesionalna identiteta. Pseudonim Ivan Negrišorac je usvojio još u mladalačkim danima kada je počeo pisati poeziju, da u sebi odvoji pesnika od svakodnevice. Ali evo u poznim godinama Stanić (1951) koristi pseudonim da u naučnom saopštenju odvoji sebe od onoga što je tema teksta.

Svi učesnici (ukupno 41, od toga 18 autorki i 23 autora) protive se upravo usvojenom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti (2021) u Republici Srbiji, koji stupa na snagu u 2023. godini. Predstavnice i predstavnike onih koji se ne protive Zakonu, drugačijeg mišljenja, ovoga puta, a ni ranije, na skup nisu zvali, nego preko tekstova u Zborniku sa njima polemišu.

Zato su saopštenja jednostrano usmerena da naučno i profesionalno omalovaže te druge (kojima nisu dali prostor da govore), ali i posao Ministarstva koje je predlog Zakona pripremilo za usvajanje u parlamentu (pominju posebno odgovorne dve žene: Zoranu Mihajlović i Gordanu Čomić).

Negrišorac (tj. Stanić) u tekstu se protivi odredbi iz Zakona prema kojoj postoje novčane kazne za prekršaj, tj. za neprimenu odredaba rodne ravnopravnosti. Ali kada je pre nekoliko godina usvojen Zakon o ćirilici u Republici Srbiji, u kojem takođe postoji odredba o novčanoj kazni, Negrišorac (niti Stanić) se nije javno protivio (kao ni ostali iz skupine od 39 potpisnika tekstova ovog zbornika).

Zašto treba kažnjavati one koji ne pišu ćiriličnim pismom, a one koji ne poštuju zakon o rodnoj ravnopravnosti ne treba? Zašto nije moguće imati dva pisma kao obeležje sopstvenog identiteta, baš na način kako to Negrišorac ima Stanića? Kako to on može, a mi ne možemo da budemo dvoidentitetski opredeljeni?

Koliko identiteta ima jezik?

Jezik ima brojne identitete, ali Negrišorac traži da se „prevashodno pouzdanim naučnim saznanjima treba odupreti ideološkim pritiscima… imperijalnih kultura“ koje kod nas sprovode rodnu ravnopravnost, pa je njegov apel da se to hitno spreči. Zato kao vid otpora imperijalnim kulturama, uređuje (sada kao Stanić) zbornik saopštenja, da bi preporučio mere zaštite nacionalnog identiteta.

Nažalost, taj njegov postupak je nenaučan, pogotovu kada predlaže da bi kritička pažnja najviše trebalo da bude usmerena „prema posrednicima i zastupnicima globalnih epistemoloških modela“ tih imperijalnih kultura (to su verovatno ovi drugi koje nisu pozvali na skup).

Jeziku je svejedno

A onda iznenadno, Negrišorac tvrdi u tekstu da je „srpski jezik izvorno strukturiran kao rodno osetljiv jezik“, i da su „postojeće morfološke strukture srpskog jezika dovoljne za iskazivanje rodne osetljivosti“, što upravo i tvrde oni koje na skup nisu pozvali. Ali, jeziku je svejedno!

Negrišorac smatra da jezička komunikacija ne sme da bude prostor za „bilo čije ideološko iživljavanje“. Pa zašto onda Stanić tj. Negrišorac uređuje ovaj zbornik kao dominantno ideološki inženjering protiv usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, zaogrnut moći Matice srpske?

Matica srpska je društvo.

U Zborniku nekoliko autora tvrde, pa i sam predsednik, da se pitanjima rodno osetljivog jezika bave osobe iz udruženja (a ne naučnih institucija). Ovaj vid profesionalne diskvalifikacije je s ciljem da umanje naučnu vrednost neistomišljenika. Mada se najčešće određuje da je Matica srpska najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda,

Matica srpska je registrovana kao jedinstveno i samostalno književno, naučno i kulturno društvo kojim upravljaju njeni članovi (iz Osnivačkog akta Osnovne odredbe, čl. 1, prvi stav). Tačnije, Matica srpska je jedno od mnogih udruženja u Srbiji danas, kao što su ona koja Stanić/Negrišorac kritikuje kao glasove tuđe, zapadne kulture, nesamostalne u naučnom razmišljanju.

A ako govorimo o Matici srpskoj, osim Pravopisa i Rečnika savremenog književnog jezika (šestotomnog, jednotomnog, pa sad opet šestotomnog), Matica nije imala projekat koji se bavio nekim drugim pitanjima savremenog standarda. Istraživanjem rodno osetljivog srpskog jezika ni Matica, ni Stanić tj. Ivan Negrišorac individualno, nije se bavio, nego je (i to uspešno) pisao poeziju i tekstove iz srpske književnosti.

I na kraju, Negrišorac Ivan tvrdi da je „pravni položaj žena kao društveni problem rešen još u periodu socijalističke Jugoslavije“, što je poruka ženama da nemaju bilo šta dalje da očekuju.

Autorka je profesorka emerita Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Izvor: Danas, https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/zene-nemaju-sta-da-ocekuju/ 

Detalji

20 jul 2022

Udruženje "Ženske studije i istraživanja” u Novom Sadu obeležava 25 godina postojanja u 2022. godini.

Video zapis „Ženske studije posle 25 godina“ (autor Dragutin Dragan Bećar i po ideji Svenke Savić) za cilj ima čuvanje sećanja na obnovljenu praksu održavanja Ženskih studija u Subotici, nakon 25 godina od prvih predavanja (1997). Otuda je scenario zamišljen kao povezivanje kontinuiteta onoga što je bilo sa onim što je upravo ostvareno u 2022. godini ponovo u Subotici (21. maj - 9.jul 2022).

Čine ga izjave onih koje su u procesu neposredno učestvovale: predavačice i polaznice sa naglaskom na program Ženskih studija koji uvažava lokalni kontekst višejezične, višekonfesionale i višenacionalne Subotice sa osnovnim pravcem razvoja ženskih i rodnih studija u svetu i u Srbiji danas.

Finansijska podrška: Rekonstrukcija ženski fond, Beograd.

Dostupan na: https://www.dailymotion.com/video/k6ciChUt1RcNcgyal0m