Detalji

23 jul 2022

Gordana Stojaković

Sonječka

Životni put Sofije Sonje Drljević je podjednako deo našeg socijalističkog, feminističkog i anarhističkog iskustva koje se može upisati kao postignuće unutar jednog od talasa jugoslovenskog ženskog pokreta i kao inspiracija svima koje dolaze. Mnoge žene danas mogu da posvedoče da su koračale uz nju, iza nje ili su rasle, ili čak opstale,zahvaljujući njenom okrilju unutarAŽIN-a,sigurne kuće u kojoj su mesto imali svi koji su to želeli. Bila je među prvima koja je u javnom prostoru svedočila feminizam u socijalističkoj Jugoslaviji. Malo je poznato da je bila učesnica prve TV debate o feminizmu kod nas.

Sonja je bila najosetljivija za potrebe i teškoće, kako je sama govorila, žena unutar grass roots ženskog pokreta, a to su bile one žene, pritisnute patrijarhatom i odgovarajućim kapitalizmom, koje su odvojene od već vrlo ranoetabliranih liderki ženskih i feminističkih organizacija, ženskih sujeta, prilagođavanja interesima fondova uprkos potrebama svakodnevnog života. Ovde ne treba izostaviti masovno kapitalizovanje ženske borbe za demokratke promene (kada je masa žena ušla u političke partije, što je pokazaće se oslabilo feministički pokret)jer sve najbrojane teme su bile upravo ono što je nas dve zbližilo.Kada god bi se srele razgovarale smo o situacijama koje nas ostavljaju suviše usamljenimunutar ženskog aktivističkog pokreta ukoliko se ne bi sasvim, i u tonu, složile sa idejom ili stavom koji je tog trenutka važio kao „pravoverni“.

Ono što od Sonje pokušavam da baštinim, što bi me uvek iznovaushitilo, je način na koji je gradila argumentaciju: odlučno, dosledno, jasno, bez mržnje, besa i vređanja bilo kog ljudskog bića uključujući i ona protiv čijih smo se dela i ideja ogorčeno borile.Smirenost, jasnoća delanja i uverenost u cilj za koji se bori Sonja je unela u ženski aktivistički pokret kao već izgrađen sistem vrednosti i načela koje je svedočila čitavim svojim bićem i životom. Njoj nije bio potreban ni jedan društveni pokret da bi bila to što jeste: draga, hrabra, odlučna, doslednai nepokolebljiva borkinja za ravnopravnost muškaraca i žena u svim sferama života i izgradnju društva na principima socijalne pravde.

Na pozornicu istorije jugoslovenske socijalističke revolucije Sonja je stupila kao kćerka komuniste – partizana koju je majka u drvenom, rukom izdubljenom sandučetu na leđima nosila kroz stahote rata u Crnoj Gori. To Sonjino sećanje sam zapamtila i sada ga pamtim, a povod da ga ispriča je bila namera Svenke Savić da se zabeleži životna priča naše drugarice Sonje Drljević. U jednom trenutku je zaplakala jer su sećanja bila suviše strašna i bolna. Odlomke  sukoba četnika i partizana u Crnoj Gori ispričala je iz perspektive deteta koje posmatra majku koja se sama porađala u zbegu rodivši prerano dete koje je uz pomoć drugih žena sahranila. Solidarnost žena koje su se vratile, primetivši da Sonjine majke nema, spasila ih je sigurne smrti.

Već u prvim godinama socijalističke JugoslavijeSonja je i sopstvenim rukama gradiladruštvo socijalne pravde. Tih radnih akcija u okviru obnove i izgradnje zemlje uvek se sećala kao vremena poleta, drugarstva i afirmacije socijalističkih vrednosti. Sonja je gradila pravednije društvo i kasnije kada je kao glavna graditeljka mostova uredila svako gradilište kao školu socijalizma i ravnopravnosti muškaraca i žena. Na primedbu jednog rukovodioca da su se na njenom gradilištu nagomilale žene različitih inžinjerskih struka, odgovorila je da niko nije srećan zbog milenijumskog gomilanjamuškaraca na ključnim mestima svetske i lokalne istorije. Žena koja je gradila mostove između obala gradila ih je s  ljubavlju i poštovanjem prema graditeljima i graditeljkama i svima koji su hitali da pređu na drugu obalu. A i među mostovima je bio jedan koji je izdvojila kao najlepši – onaj u vojvođanskom Novom Kneževcu. Jedino što joj se nije sviđala boja u koju su ga obojili. Sonja je zamišljala da bi bela boja bila ta  koja bi učinila da most bude poput moćne materijalizovane misli saglasne sa zelenom bojomTise. Zato verujem da negde u prostoru većem od života upravo sada Sonječka posmatra svoj beli, lepi most nad zelenom rekom.

U Novom Sadu 31.01.2018.